Što se tiče stručne literature, tu ne znam kako stvari stoje. Nešto i nema mnogo, tako da ne mogu da govorim o nekim trendovima, jedino o svom iskustvu.
Prvo izdanje moje knjige Kakodalogija je izašlo pre 10 godina kod jednog izdavača koji je vrlo prestižan, ali nije imao dobru prodajnu službu. Tiraž od 1000 primeraka je rasprodat relativno brzo, za godinu dana.
Za drugo izdanje sam promenio izdavača i odabrao vodećeg u oblasti knjižarstva u regionu. Morao sam da dopišem tridesetak posto novih stvari i izdato je u tiražu od 2000 primeraka. To se rasprodalo za dve godine, a zatim je doštampano novo izdanje u istom tiražu, koje je sada rasprodato. Došao sam u situaciju da razmišljam da pozovem izdavača, da mu predložim da doštampamo još jedan tiraž. Vrlo često sam u neprilici da me ljudi zovu kad hoće da kupe knjigu, bilo za sebe, bilo za nekoga kao poklon, a ja nemam više niti jedan primerak.
Nikako se nisam bavio promocijom knjige. Imao sam samo jedan kratak koktel povodom prvog izdanja i onaj čarobni događaj u Sarajevu, koji je inicirala i organizovala Zvezdana sa svojom ekipom i uključila moje prijatelje. Nekako mi je bilo blamantno da sam sebe promovišem.
Što se tiče reakcija, sramota me je da ih navodim. Naravno, do mene su stizale samo pozitivne, neke su objavljivanje na sajtu izdavača. Ono što mi je veoma drago jeste da su i mlađi čitaci (npr. deca mojih prijatelja kojima su očevi davali knjigu da je pročitaju), reagovali izuzetno pozitivno.
Ušao sam u fenomen uspeha prvog dela i samom sebi zadao zadatak da napišem nešto bolje, interesantnije i aktuelnije od Kakodalogije. Što ne uspevam, ali, obećavam, hoću. Još uvek sam mlad. Kao pisac, barem.
