Foto: Miloš Simić, predsjednik IAA Srbija
Konferenciju je organizovao srpski ogranak International Advertising Association (IAA Srbija), asocijacija koja okuplja predstavnike oglašivača, marketinških agencija i medija.
Konferenciju je otvorio Saša Mirković, pomoćnik ministra za kulturu i informisanje, istakavši da ova inicijativa ima za cilj unapređenje oblasti komercijalnih komunikacija i da joj zato treba pružiti podršku, kako bi se i u ovoj oblasti približili evropskim standardima.
Prisutnim učesnicima, predstavnicima Ministarstva za kulturu i informisanje, Ministarstva za unutrašnju i spoljnu trgovinu i telekomunikacije, čelnicima strukovnih udruženja i marketinškim profesionalcima, obratio se i Miloš Simić, predsednik IAA Srbija koji je, između ostalog, prisutnima pročitao pismo podrške koje je IAA Srbija dobila od Evropske alijanse za standard u oglašavanju (EASA), odnosno generalnog direktora, dr Olivera Greja: “Veoma nam je drago da čujemo za napredovanje u uspostavljanju samoregulatornog sistema u Srbiji koji je pokrenula IAA Srbija. Kao što znate, ovo predstavlja važan dio priprema za vaše buduće članstvo u EU, odnosno dobijanja mogućnosti za rad u oblasti marketinških komunikacija na ovom tržištu. Svakako, računajte na pomoć EASA kako biste projekat uspešno realizovali u narednom periodu.”
Cilj konferencije bio je, pored obavještavanja javnosti da počinje rad na formiranju samoregulatornog tela, da sve zainteresovane strane informiše i educira o promjenama koje ovakav sistem donosi u oblasti marketinških komunikacija. Zbog toga su održane tri prezentacije čelnih ljudi tri nacionalna samoregulatorna tela: Španije (Hoze Domingo Gomez Kastalo), Mađarske (Dr Ildiko Fazekaš) i Bugarske (Eli Gerganova). Oni su govorili o iskustiva u njihovim zemljama i na taj način uputili prisutne u benefite koje samoregulativa sa sobom nosi, odnosno izazove koji stoje pred njom. Na kraju, predstavnici radne grupe IAA Srbija predstavili su prisutnima šta je dosad urađeno u okviru ovog projekta, odnosno šta je to što bi u narednom periodu trebalo uraditi kako bi samoregulativa počela efikasno da funkcioniše kao u zemljama Evropske unije. Inače, postojeći Kodeks marketinških komunikacija, kao i u drugim zemljama, bazira se na Kodeksu Međunarodne trgovinske komore i uređuje oblasti koje se posebno važne za srbijansku praksu, kao na primjer: oglašavanje hrane i pića, piva i vina, kozmetičkih i dijetetskih proizvoda, odnosno oglašavanje namijenjeno djeci, digitalno oglašavanje itd.
