Sinoć je u novosadskoj galeriji ITD otvorena izložba ljubljanskog autora Vladana Srdića porijeklom iz Beograda. Izložba nosi naziv Freak Show i bit će otvorena do 16. novembra.
U predgovoru o izložbi, Lazar Džamić je napisao:
“Dve ‘plazme’ vladaju svetom – i ekranima, našim prozorima u svet : protoplazma i piktoplazma. Nisu u pitanju tehnologije, već ideologije.
Obe takodje reflektuju našu preovladjujuću, zanetu, lakomislenu i destruktivnu iracionalnost – i razlog zašto je civilizacija, kakvom je znamo, u opadanju.
Protoplazma je naša opsednutost sopstvenim mesom: telima, izgledom i seksom. Putovanje od glave ka preponama, kako je to neko jednom opisao, je putovanje od manje profita ka više profita.
Druga dominantna mentalna plazma je ona imaginarnih superheroja, maskota, likova iz virtuelnih igara i animiranih filmova. Piktoplazma, kako ju je nazvala istoimena popularna knjiga o dizajnu. Oni su naši novi heroji. Zaboravite Čegevaru, Dilbert je danas glas radničke klase razvijenog sveta.
Cilj ove Plazmatične Internacionale je zarada. Njihova misija je zgrtanje novca i kreiranje kulturne atmosphere koja se bazira na iracionalnom, na impulsu, na isključivanju racionalnosti. Racionalnost ne prodaje, impuls i emocija prodaju. Meso vlada mozgom.
Obe plazme su pornografija imaginacije. Dva kilograma najkompleksnijeg organa u poznatom univerzumu – i mi ga trošimo na ovo?!
I to je upravo poruka koju nam Vladan Srdić prenosi ovim radovima: svi su oni isti. Glamur naše mitosfere je prividan i industrijalizovan; svi ti simboli su samo sredstvo za održavanje i povećanje potrošnje, bez inherentnog civilizacijskog dobitka. Oni nas ne čine boljim, samo bolje zabavljenim, i u procesu kreiraju ogromnu količinu kognitivnog stimulusa koja ne ostavlja mesta u našim glavama ni za šta drugo, ni za šta važno: za održavanje krhke ljuske naše civilizacije, za naše pomirenje sa prirodom, za naš racionalniji pristup svetskim problemima.
Ako postoji jedna reč koja bi sumirala energiju Vladanovih radova, onda je to ‘hipokrizija’. Dva lica – ili, mnogo više, sa prazninom iza. I, kao posledica, suštinska bezličnost. Ili, po Vladanovim rečima: ‘bezličnost uloga u kojima smo svi sve i, istovremeno, jedno veliko ništa.’
Ovo nije galerija ikona, ovo je ‘freak show’. Shvatite ga olako, i bićete zavarani i, na kraju, prevareni. U njima ima dosta kreativnosti, ali malo autentičnosti. Jedina autentičnost je ona koju im Vladan daje svojim fantastičnim pogledom na svet. I ta autentičnost je mračna: ove ikone su ‘emoji’ naše glupe, mesnate, iracionalne strane.“
