Prošle su prve dve nedelje od kako nas je korona napala i sada možemo da vidimo i prve zakonomernosti u industriji komunikacije u vreme krize. S obzirom da sam sve vreme imao uvid u tri biznisa koja u okviru Represent Systema vodimo, mogu da kažem da su se desile one reakcije i klijenata i različitih publika koje smo u svakoj krizi i ranije imali, ali nismo verovali da mogu da se dese i na nivou celokupne svetske populacije.
Prva zakonomernost
U doba krize ljudi traže informacije. Traže vesti, slušaju mnogo pažljivije, traže izlaz za sebe i najbliže i traže savet od koga god im se učini da taj savet ima. Naša agencija za praćenje i analizu sadržaja na internetu, ali i u klasičnim medijima, Digital Element, je zabeležila da se u Srbiji desilo isto ono što i u Velikoj Britaniji i Americi. Sa izbijanjem krize nastala je uz pandemiju i infodemija. Odjednom, među najčitanjim postovima na društvenim mrežama postaju tekstovi raznih doktora ili stručnjaka koji se javljaju iz Kine ili Italije i koji najavljuju apokalipsu i pošast nevidjljive bolesti. I onda sprega između društvenih mreža i mesidžing aplikacija, pre svega Vibera, dodatno ubrzava komunikaciju i širi paniku. U jednom trenutku ovo je postao i državni problem pa su se pojavile i neke ideje da se u Srbiji dok je vanredno stanje ugase i sve društvene mreže. Srećom pa je ova ideja brzo odbačena, jer bi samo dodatno podigla paniku na viši nivo.
Druga zakonomernost
U tom traženju informacija ljudi naravno prepoznaju i žude za pravim i proverenim informacijama. Niko u trenucima donošenja ozbiljnih odluka ne želi da te odluke bazira na neproverenim, nesigurnim, lažnim informacijama. Ali kome verovati? Mediji su još uvek prvi izbor, gleda se mnogo više televizija, pretražuju se sajtovi. Da li im verovati? Ako je taj mediji koji nam sada saopštava da nema mesta panici do juče saopštavao informacije da je to jedan smešan virus, ako nas je ubeđivao da sa dve čašice rakije i malo tamjana imamo neprobojni odbrambeni mehanizam, kako sada da tom istom mediju verujemo i ne izlazimo iz kuće? Moć proverene informacije uvideli smo kroz funkcionisanje naše medijske platforme BizLife. Medij koji je do izbijanja krize imao prosečnu dnevnu posećenost od oko 25.000 doživljava eksponencijalni rast čitanosti. U prvih nekoliko dana krize poseta se duplirala, pa se tri puta uvećala, a onda nam je za vikend sajt bio oboren, jer je u nedelju poseta skočila na neverovatnih 185.000. Morali smo brzo da reagujemo i sada funcionišemo na novim serverima sa novom tehničkom podrškom. Činjenica je da je i mnogim drugim medijima poseta porasla, ali ovaj trend rasta i zadržavanja publike govori da ljudi u vreme krize zaboravljaju na lake i neproverene sadržaje i traže kredibilni izvor informacija.
Treća zakonomernost
U kriznim vremenima treba nam istina. Treba nam autentičnost i transparentnost, a ne ulepšana stvarnost. Naš Represent communications u prve dve nedelje krize ne da nije imao pad u obimu posla, već kod nekih klijenata beleži i dinamičan rast. Jer u krizi mora da se komunicira. Ako vi ne date potrebne informacije vaši klijenti i kupci doći će do njih preko neproverenih ili čak zlonamernih izvora. Ako vi ne organizujete pojačanu komunikaciju sa svojim zaposlenima oni će do traženih, ali neproverenih informacija, doći preko društvenih mreža ili Vibera. Kriza je period kada samo pojačanim komuniciranjem možete sačuvati sve ono što ste godinama gradili kako na imidžu tako i u realnom poslovanju.
Četvrta zakonomernost
Posredna, nefizička komunikacija je naša budućnost. Posle prvog šoka i bavljenjem tehničkog osposobljavanja za funkcionisanje na daljinu, već ove druge nedelje imamo zakazana dva edukativna treninga. Sastanci se već uveliko održavaju virtuelno, a svedoci smo i organizovanja konferencija na daljinu. Svi se privikavamo da radimo posredno bez fizičke interakcije i na način kako se naši klinci već uveliko druže. Jesmo li se do juče smejali kako tinejdžeri sede u istoj prostoriji, ali ne komuniciraju između sebe već su svi na svojim telefonima? Eto sada silom prilika i mi isto tako funkcionišemo i čini mi se da će mnogi pomisliti da je fizički kontakt precenjena kategorija! I baš kao u jednom webinaru koji sam juče odslušao, čovek iz svog stana u Londonu drži trening i zadovoljno kaže da bi inače morao da putuje do Dubajia za mnogo manje ljudi nego što ga ovako iz njegove dnevne sobe sada sluša. Masovni mediji su nas naučili posrednoj komunikaciji, a korona će nas naučiti da i organizacija događaja može da bude posredovana bez fizičke prisutnosti. Dobrodošli u virtuelni život part 2!
