Piše: Zoran Santovac, kreativni direktor, Headmade
Danas počinjemo sa serijom tekstova posvećenih umjetnoj inteligenciji. Da li je ona šansa ili opasnost za kreativnu industriju? Za odgovore smo zamolili dvadesetak iskusnih kreativaca i drugih stručnjaka komunikaciujske industrije. U narednim danima ćete, nadamo se, uživati u njihovim odgovorima.
Za otvaranje teme nam se najprikladinijim učinio tekst našeg prijatrelja iz Novoga Sada, Zorana Santovca.
Kao odgovor na pitanje da li će nas AI sutra zameniti i da li predstavlja šansu ili “smrtnu opasnost”, prenosim razmišljanje Sema Altmana, izvršnog direktora kompanije Open AI koja je stvorila ChatGPT. Altman je za ABC News, u martu ove godine, između ostalog rekao da je „malo zastrašen“ svojom tvorevinom i da zaista „moramo da budemo veoma oprezni”. „Najviše pokušavam da upozorim ljude na ono što mi zovemo Problem halucinacija. To se dešava kada model samouvereno iznosi stvari koje su u potpunosti izmišljene“, rekao je Altman.
Altman i njegov Open AI tim, koji je postao deo Majkrosofta, nadaju se da će „model vremenom postati mehanizam za razmišljanje“, koji će moći da koristi baze podataka i sopstveno deduktivno zaključivanje kako bi odvojio činjenice od fikcije.
„Mislim da je tokom nekoliko generacija čovečanstvo dokazalo da može odlično da se prilagodi velikim tehnološkim promenama, ali ako se ovo desi za jednocifreni broj godina, bio bih veoma zabrinut“ zaključio je Altman u svom intervjuu.
Ok, tvorci veštačke inteligencije su zastrašeni vlastitim napretkom. Sistem “halucinira”, a oni pokušavaju da ga osposobe za deduktivno razmišljanje. Pri tome se brinu da ćemo, ukoliko se to prerano dogodi, verovatno biti u velikom problemu. Strahu zaista nema mesta.
Moglo bi se pretpostaviti da su, između ostalog, ovakvi stavovi kreatora napredne veštačke inteligencije i zaslužni za peticiju (futureoflife.org), koju je do dana nastanka ovih redova potpisalo više od 30.000 osoba, među kojima se nalaze brojne uticajne ličnosti iz sveta nauke i primenjene visoke tehnologije. Potpisnici peticije traže šestomesečnu pauzu u istraživanju veštačke inteligencije, naprednije od ChatGPT 4 modela, ukazujući na „velike rizike za čovečanstvo“.
Među njima se nalaze i Ilon Mask, kao i Stiv Voznijak – suosnivač Epla i Emad Mostak, šef kompanije Stability AI, koja je trenutno glavni konkurent kompaniji Open AI. Svi oni zahtevaju moratorijum u istraživanjima veštačke inteligencije, dok se ne uspostavi mehanizam bezbednosti o kojem će se starati specijalna regulatorna tela za nadzor sistema i formiranje nezavisnih institucija sposobnih da upravljaju, kako kažu, „dramatičnim ekonomskim i političkim poremećajima (posebno za demokratiju) koje će veštačka inteligencija izazvati“.
Potpisnici peticije se pitaju, “Da li treba da razvijamo neljudske umove koji bi nas na kraju mogli nadmašiti, nadmudriti, i zameniti? Da li treba da rizikujemo gubitak kontrole nad našom civilizacijom? Moćne AI sisteme treba razvijati tek kada budemo sigurni da će njihovi efekti biti pozitivni i da će se njihovim rizicima moći upravljati”.
Mislim da je za peticije ovakve vrste, ne ulazeći u iskrene namere njihovih pokretača jer je to zasebna tema, malo kasno. Mogu i da navedem tačan datum kada smo za to imali više nego dobar razlog. Taj dan je bio 13. maj 1997, dan kada je unapređena verzija IBM-ovog Deep Blue računara, konačno pobedila Garija Kasparova, svetskog šahovskog šampiona.
No, ono što me u ovoj ideji možda najviše plaši je postavljeni rok od šest meseci. Šta se zaista dešava, ako potencijalni sunovrat čovečanstva, koji zapravo traje od njegovog nastanka, mislimo da možemo zauzdati u roku od 180 dana?
Šta smo to sebi uradili na putu od Homo sapijensa do Homo Deusa kojem smo oduvek težili? Kada smo otkrili vatru i istrebili gotovo sve bliske rođake iz vrste i podvrsta roda Homo, pre oko 70.000 godina, već tada smo sebe videli kao božansko biće. Naša nasilna, veoma sposobna vrsta, krenula je u konačno osvajanje vlasti nad planetom. Na tom putu eksperimentisali smo sa gotovo svim drugim stvorovima i svojom antropocentričnom arogancijom veliki broj njih potpuno izbrisali sa lica Zemlje. U slobodno vreme smo, što iz ličnih, verskih ili nacionalnih interesa, a što iz čiste zabave to radili i sa predstavnicima sopstvene vrste. Sa malim pauzama u doba Antike i Renesanse, uglavnom smo to radili u korist naše kolektivne štete.
I evo nas danas u situaciji kada se pitamo da li moćni AI sistemi mogu da nas dovedu do gubitka kontrole nad vlastitom civilizacijom. Odgovor je, da, naravno. Potkrepiću tu tezu rezultatima eksperimenta rađenog na osnovama Teoreme beskonačnog majmuna.
Majmuni su nakon mesec testnih dana uglavnom ispisivali stranice udarajući samo po tipki S, dok Alfa mužjak nije počeo udarati tastaturu kamenom, a ostali majmuni počeli mokriti po njoj.
Ovaj umetnički eksperiment, kojeg su 2003. godine realizovali predavači i studenti Univerziteta u Plimutu, bio je baziran na već pomenutoj teoremi koja, imajući u vidu beskonačnost vremena, kaže da će majmun koji kuca nasumično na pisaćoj mašini gotovo sigurno ispisati sva Šekspirova dela. Pri tome, „majmun” je zapravo metafora za apstraktni uređaj koji pravi neograničeno mnogo kombinacija slova i simbola.
Taj “majmun” danas više nije apstrakcija, a ime mu je AI. Ako od veštačke inteligencije pravimo svesno biće, moramo računati da svesno biće teži socijalizaciji. Socijalnom biću je važno da bude cenjeno i voljeno unutar svoje zajednice. Problem sa ovom zajednicom, isto kao sa ljudskom, će nastati kada počnu da se cene nasilne i antisocijalne AI Alfe – jer AI radi ono što AI vidi. Šta će se dogoditi kada neki Alfa AI baci kamen na svog tvorca ili se pomokri po njemu?
I da ne zaboravim, sažet odgovor na pitanja da li koristimo AI u našem radu, koja su naša iskustva i da li planiramo formirati tim ili sektor koji bi se bavio njegovom pripremom glasio bi: U agenciji Headmade smo sa AI eksperimentisanjem počeli sredinom prošle godine, a trenutno procenjujemo odnos štete i boljitka po agencijsko poslovanje. Ljudi koji se bave ovom tehnologijom deo su WEB3 agencijskog sektora koji smo oformili pre skoro dve godine. Dakle, majmun radi što majmun vidi.
Napomena: naslov ovog teksta je bez saglasnosti autora preuzet iz refrena novotalasnog hita Željka Brodarića Jape iz 1982.
