Piše: Zoran Avramović, generalni sekretar SD Crvena Zvezda
Kad je Katar nakon senzacionalnog ishoda glasanja, u kome je u četiri runde „pogodio u bradu“ kandidature Australije, Japana, Južne Koreje i SAD, znači 2. decembra 2010., počele su kao na traci da se ređaju prvo ozbiljne sumnje, a kasnije i teške optužbe u regularnost izbora orgnizatora FIFA Svetskog kupa. Takija, bela arapska kapa, na fudbalskom globusu, duže od decenije bila je pokretač konstantnih priča o dobijenom domaćinstvu kao zloslutnoj kombinaciji političke nagodbe i korupcije na visokom nivou. Kako i zašto, pobogu, slušali smo i čitali svih ovih godina da takmičenje koje ostavlja trag epohe -bude zabava za šeike? Ili, kako i zašto živopisni karneval navijačkih kostima, plesa i pesama da se odigra u zemlji rigidnih verskih zakona? Ili, kako i zašto Svetski kup u zimu, u jeku klupske fudbalske sezone? Kako ili zašto veliki sponzor WC („Budweiser“) ne može da plasira pivo u kome ima alkohola van određenog prostora i termina?
A nakon prve nedelje Svetskog kupa pitanja kao da su izgubila oštricu i da su sklonjena u neke niše. Da nisu možda šeici bankrotirali; da na semaforima širokih buluvera nije upaljeno zeleno svetlo verskih i političkih sloboda; da se nisu pobrkala godišnja doba? Ništa od toga se nije desilo, nego: Došao je Fudbal u centar!
Kako je samo suvišno bilo pitanje da li se na vrelom pesku i brdima milijardi mogu susresti veština i strast. Mogu! Fudbal raspolaže takvim resursima da menja sve, negde trajno, odmah uočjivo, a na tvdokornijoj podlozi na odloženo. Jedno je sigurno i fudbal pod baldahinom, koliko god to bile zavese iza kojih se otkriva neslućena klasna diskriminacija, učiniće ovu kasnu jesen lepšom, dinamičnijom i zanimljivijom.
Na putu velikih kompromisa, na stazi identitetske i kulturne geneze afirmacije, fudbal fenomenološkom snagom donosi do juče malo verovatne slike. Istaći ću za ilustraciju te tvrdnje jednu. Na superkomfornim, klimatizovanim i skupim stadionima preplavljenim belim plitkm kapama, u Persijskom zalivu, u držanje mača fudbalske pravde uključene su i žene: one koje su koliko juče morale da se kamufliraju u muškarce da bi ušle na stadion.
FIFA Svetski kup u Kataru treba naravno posmatrati i kao misiju za sopstveni račun. Za tom loptom uvek se u javnoj sferi intersovanja prašina diže! Kad je Japanu i Južnoj Koreji dodeljeno domaćinstvo Mondijala 2002, prvi put u Aziji i prvi put u dve zemlje, pojavili su se brojni skeptici. Krenula je lavina pitanja tipa teških sumnji da li te dve zemlje imaju fudbalski potencijal za organizaciju tako velikog i značajnog takmičenja, te kako će cirkulisati navijači kad ne postoji kopnena granica između država-organizatora, pa zatim da li je to putujući cirkus “2002 FIFA World Cup Korea Japan”. koji će posetiti 20 gradova-domaćina.I još mnogo toga je tražilo odgovor. Objašnjenje svih spornih pitanja stiglo je onog trenutka kad se stadionom u Seulu zakotrljala “feranova”. Njen plamen ne samo da se održao, nego se razbuktao, a to zna cela planeta. Dve decenije kasnije, na Kalifa Internešnl stadionu u Al Rajanu, Japan je u prvom kolu pobedio četvorostrukog svetskog šampiona, Nemačku, a Južna Koreja je remizirala sa dvostrukim prvakom Urugvajem. Vredelo je preplivati istočno more. Isto tako, dobro je što je Svetski kup uplovio u Persijski zaliv. Fudbal ima magičnu moć da pokreće talase ohrabrenja za ceo svet.
