Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Razgovarala: Jelena Rajković
Stručnjak za komunikacije i predsednik Communis-a, Ivan Stanković kaže da se trend mešanja politike u biznis nastavlja i kod nas i okruženju i da to nije ništa novo. Njegov savet mladim agencijama je da šansu traže u digitalnom delu marketinga, jer kako kaže pojedinim velikim agencijama ta oblast više nije atraktivna. U nastavku pročitajte šta je sve rekao za Intervju.
Danas u Srbiji ozbiljni oglašivači su privilegija malog broja agencija. Politika se umešala u sve strukture društva, pa i u advertajzing. Šta Vi mislite?
Mešanje politike u reklamni biznis nije ništa novo. Kako u svetu, tako i na ovim prostorima. Uvek su postojale ‘omiljene’ ili ‘naše’ agencije koje su naglo rasle dolaskom ‘svojih’ na vlast, ali isto tako naglo padale promenom režima. Taj trend se nastavlja i kod nas i u okruženju. U Hrvatskoj sada imate sudske procese gde se to eksplicitno i vidi, čini mi se da su pale i prve presude.
U toj situaciji, imate nekoliko grupa klijenata koji prilaze ‘omiljenoj’ agenciji. Na prvom mestu to su državno/javna preduzeća, gde partijski kadrovi imaju zaduženje da usmeravaju budžete ‘našima’. Nevezano da li su u pitanju građevinarski radovi ili reklame, ili čišćenje prostorija. To je dosta problematično, jer se ostavljaju tragovi, pogledajte u kakvoj je sada situaciji Dunav osiguranje. Druga grupa klijenata ide kod omiljenih, jer znaju da im omiljeni otvaraja mnoga druga vrata svojim uticajem i lobiranjem. A treći idu iz straha, boje se ako ne budu sa omiljenima, da bi mogli imati neke druge probleme, prvenstveno tabloidnim udarima. Nedavno sam imao kontakt sa jednim od takvih klijenata, koji je užasno nezadovoljan uslugom koju dobije, ali omiljenu agenciju ne sme da napusti, jer se boji da će ga tabloidi pocepati.
Ali, to nije ništa novo, već dvadesetak godina se ponavljaju ove situacije, gde malo-malo imamo novu omiljenu agenciju. I jedini način da preživiš, osim jednog mog kolege koji je, zahvaljujući svojim kameleonskim sposobnostima, nekoliko puta bio omiljen u različitim vlastima, da budeš profesionalac i nezavisan. Što je, govoreći iz ličnog iskustva, najteže. Ali i najslađe.
Ako realno sagledamo stvari, pa čak i analitički, u Srbiji ima posla za svega par agencija. Koja je Vaša preporuka mladim agencijama, koje imaju kreativne ljude, a ne mogu da se probiju na tržište?
Biti drugačiji, biti hrabriji, biti kreativniji, proaktivniji. Ja sam to nazvao ‘avlijaner strategija’. Rasni psi (velike agencije) su često lenji, razmaženi, nemaju dovoljno želje i volje da se pokreću. Zato je to prilika za avlijanere, a to su male agencije. One mogu da budu brže, inovativnije i proaktivnije. I to je šansa za njih. Svi smo mi bili takvi, na početku. Pa smo se onda ulenjili, zauzeli neke pozicije ili umorili i prestali da budemo gladni novih pobeda. Upravo je to šansa za njih. Pogotovo ako se fokusiraju na digitalni deo ili neki segment ponude koji je ‘velikima’ neatraktivan, onda imaju dobre šanse. I to bih im od srca savetovao.
U Srbiji bi svaka druga lepa devojka htela da se bavi PR-om. Novinari napuštaju svoja zanimanja… a upravo to zanimanje postaje omiljeno starletama… i postali smo zemlja sa najviše “fudbalskih selektora i PR stučnjaka”. Šta je zapravo PR?
U Srbiji je to jedan od pojmova koji se fantastično zloupotrebljava, što iz neznanja, što iz zlih namera. Kad hoćeš da nekome kažeš da lažeš, ali na lepi način, kažeš mu da je to njegov PR. S druge strane, svaka starleta koja drži do sebe, ima ‘svog PR-a’, jer je to pitanje prestiža.
Bojim se da kod nas, generalno, dosta ljudi iz profesije tretira PR kao ‘guranje’ vesti u medije, rad sa kvazi selebritijima i konferencija za štampu. I sami smo onda krivi kad imamo takvu reputaciju. A pravi PR je nešto sasvim drugo. Barem po mom mišljenju. Ali, ovaj prostor nije dovoljan da idem u puno detalja, ostavimo nešto i za drugi put.
Da li se i Vama čini da vlasnici malih i srednjih preduzeća minimalizuju marketing, i ako da, gde će ih takva marketinška politika odvesti?
Nemam podataka da bih mogao da se složim ili ne sa vašim stavom. Generalno, mislim da neka osnovna marketinška svest i obrazovanje u Srbiji je na dosta niskom nivou. S druge strane, imate neke preduzetnike koji dosta toga rade odlično, često intuitivno, jer su svesni da im je to jedini način da krenu napred i prežive.
I oni shvataju da je marketing, u stvari, krajnje jednostavna i prosta filozofija: nemojmo da se trudimo da prodamo ono što možemo da proizvedemo, nego hajde da proizvedemo ono što možemo da prodamo. Daleko je lakše.
