Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Piše: Žozef Ivan Lončar
Dodjela UEPS-ovi nagrada je već tradicija uvedena 1985. i redak događaj. Profesionalna manifestacija kojom se obeležava Dan propagandista Srbije na dan osnivanja Udruženja ekonomskih propagandista Narodne republike Srbije (UEPS) 26. decembra 1960. Pre desetak godina preiimenovanog u Udruženje za tržišne komunikacije Srbije.
Ali, ne slavljem, „ićem“ i „pićem“, već ocenom protekle godine na stvaralačkom planu – ocenjivanjem ostvarenih dela na tržištu marketinških usluga u Srbiji. Smelo bi da se kaže da je to smotra stvaralaštva naših kadrova, zaposlenih na različitim poslovima u marketingu: kod oglašivača, u specijalizovanim agencijama za tržišne komunikacije, marketinška i društvena istraživanja, grafički i total dizajn (na žalost, ne i za industrijski za kojim ne postoji adekvatna potražnja), za razvoj odnosa s javnosti, za planiranje i organizovanje medijskog prostora za komercijalno, ponekad i za društveno oglašavanje, za spoljno oglašavanje, za digitalni marketing (sve intenzivnije), za organizaciju nastupa na sajamskim i specijalizovanim priredbama, za unapređenje prodaje oglašivača i slično.
Prema nekim, dosta sigurnim podacima, ova grana poslovnih usluga danas u Srbiji zapošljava više od 5.000 mahom fakultetski obrazovanih kadrova (registrovan konstantan rast), sa natprosečnim neto platama (blizu pojmu adekvatnosti stručnosti i odgovornosti), koja, u bruto društvenom proizvodu zemlje učestvuje sa preko 3% i, dosta zanimljivo, neto izvoznicima, opslužujući najveće svetske kompanije iz svih krajeva sveta.
U konkurenciji koja iz toga sledi, krajem decembra ove godine, znaćemo slavodobitnike priznanja – kolektivnih i individualnih, koji su se posebno istakli između dve manifestacije (s obzirom na datume, može se reći tokom ove godine).
Šta piše na zvaničnom sajtu UEPS-a …
Davne, 1960. grupa entuzijasta i zaljubljenika struke osnovala je UEPS (Udruženje ekonomskih propagandista NR Srbije) da afirmišu svoju profesiju. Možemo da zamislimo koliko im je bilo teško …
… a kako je izgledala stvarnost
Osnivanju UEPS-a prethodilo je organizovanje Prvog jugoslavenskog savjetovanja propagandista Jugoslavije, 26. februara 1960. godine u Zagrebu, uz učešće preko 150 delegata iz svih krajeva Jugoslavije i oko 50 gostiju (organa vlasti, političkih organizacija i komorskog mehanizma bez kojih je bilo nezamislivo održavanje nečeg sličnog).
Razmatrali su tri goruća problema: (1) Ekonomska propaganda u našoj ekonomici i uloga udruženja. (2) Propagandisti i njihovi problemi na radnom mestu i (3) Stručno uzdizanje ekonomskih propagandista.
Pre toga, 1958. osnovano je Društvo propagandista Hrvatske (prethodni pokušaj učinjen 1957. završio se neuspešnim iz proceduralnih razloga).
Uredba Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije
U pokušaju da se bavim, koliko to budem umeo, istorijom razvoja ekonomske (pa privredne) propagande do marketinga (činom osnivanja JUME – Jugoslovenskog udruženja za marketing avgusta 1968. u Opatiji prilikom održavanja 21. Kongresa ESOMAR-a), naišao sam na vrlo važan dokument koji je, zanimljivosti radi, nosio oznaku poverljivosti (Državna tajna – 1953. godine) – UREDBU VLADE kojom se nalaže određenim preduzećima da osnuju: (a) odeljenja za ekonomsku propagandu i publicitet, (b) odeljenja za ekonomska istraživanja i (c) odeljenja za planiranje i organizaciju nastupa na sajmovima i specijalizovanim privrednim izložbama u inostranstvu.
Na žalost, do spiska preduzeća na koja se odnosila ova uredba, nisam uspeo da dođem.
Pouzdano se zna da su određena preduzeća, naročito u periodu od 1955. do 1960. osnovale ove službe: Galenika, Zmaj, JAT, Pobeda (Novi Sad), Industrija kablova Svetozarevo, Krušik, Energoinvest Sarajevo, Iskra Kranj, TAM Maribor, Litostroj Ljubljana, Rade Končar Zagreb, Pliva, Ingra i mnogi drugi sve do Fabrike duvana Niš.
Razgovarao sam sa vrlo poznatim i uglednim naučnikom, profesorom dr Oskarom Kovačem. Glavni poriv za ovaj razgovor bio mi je da je ta Uredba Vlade FNRJ bila u suprotnosti sa zvaničnom državnom politikom o centralno-planskoj privredi koja je, opet, rezultirala iz ideoloških stavova SKJ, koja je isključivala svaku pomisao o tržišnim aktivnostima i njenim mogućim uticajem na ekonomske tokove. Imajući u vidu njegov naučni i pedagoški autoritet da je, određeno vreme, bio i u saveznim organima vlasti i narodni poslanik, smatrao sam da je, profesor dr Oskar Kovač, možda, najpozvaniji za razgovor o ovoj temi. Znači, da li ima neko prihvatljivo obrazloženje o tome, o suprotstavljenim stavovima i vidnim raskorakom sa zvaničnom ideologijom države.
O ovome nisam ranije pisao jer je dr Kovač bio zatečen postavljenim pitanjem. Tražio je da ga ostavim da razmisli i da će mi se javiti kada dođe do nekog prihvatljivog odgovora.
I, tako bi. Posle nekoliko sedmica, došlo je do novog susreta. „Nisam uspeo ništa o tome da nađem. Početak našeg studiranja vezan je za stručnu literaturu koja nam je dolazila iz Moskve, a ovde se samo prevodila. U tim knjigama, jasno, nije bilo ni slova o tržištu i njegovim mehanizmima…. Nastavno osoblje sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu među prvima u Jugoslaviji počelo je da koristi Fultbrajtove i druge stipendije sa višemesečnim boravkom na vodećim američkim univerzitetima i uglednim institutima. Normalno je bilo podnošenje iscrpnih izveštaja o boravku, s opisom novostečenih znanja i saznanja. I pored toga što smo znali da te izveštaje, po pravilu, niko ne čita, pogotovu ne i da proučava, moguće je da je neko, i to sa neophodnim autoritetom u sistemu, pročitao i dao, tamo gde treba, određene preporuke o oglašavanju kao tržišnoj disciplini. I u samoj Americi termin ‘marketing’ tek se probijao u privredi.“
Jasno je da taj razgovor, u nedostatku dokaza, nisam mogao da koristim.kao prihvatljivo obrazloženje.
Nastavio sam da tragam – naročito kroz razgovore sa uglednim ekonomistima starije generacije. Ova oblast je i za njih bila „Terra Incognita“.
Poslednji razgovor bio je presudan da to prihvatim. Bio je to susret sa uglednikom, profesorom dr Ljubomirom Mađarom, članom Akademije ekonomskih nauka. Ponovio sam sve što je prethodno rekao i prof. Kovač. I njegove misli.
„Žozefe, ako ti je to Oskar rekao, onda je to tako. Mi smo svi znali da je naš kolega, Oskar Kovač, sa izrazitim analitičkim duhom, vrlo odgovoran za iznete misli i mi smo, po pravilu, verovali u njegove stavove i zaključke.“
Pošto drugih osoba koje bih mogao pitati o ovome, pogotovu što je to nosilo i određenu ideološku odrednicu, nema, može se pretpostaviti da je među jugoslovenskim vođama – političkim, privrednim i ideološkim – postojala određena rezerva prema tržišno-planskoj privredi i da su „u tišini“, kao i mnogo što-šta-drugo, jedno govorili, a drugo radili.
Tako se, verovatno, može objasniti i odluka predsednika Republike Jugoslavije, Josipa Broza, da bude pokrovitelj XXI kongresa ESOMAR, maja 1968. u Opatiji, pa do toga da nije bilo nikakvih smetnji u pripremi i organizaciji Prvog međunarodnog simpozijuma privrednih propagandista Jugoslavije novembra 1968. u Herceg Novom.
Te godine, u Jugoslaviji je bilo registrovano 48 agencija (zavoda, preduzeća) za ekonomsku propagandu i publicitet u svim krajevima Jugoslavije – ne samo u republičkim glavnim gradovima. Od 1960. pa do pada Berlinskog zida, u svim drugim državama sa socijalističkim uređenjem, postojala je samo po jedna agencija. Čak i u velikom SSSR-u.
Iste godine u Jugoslaviji je bilo šesnaest sajamskih gradova!
Sada se bolje razume i jedna anegdota koja je zabeležena. Dešava se u Moskvi, na nekom savetovanju komunističkih država. U jednom momentu, Titu se upućuje prekor što negira ideološku odrednicu „centralno-planska privreda kao okosnicu razvoja socijalističkih društava“. Na pitanje da im odgovori šta mu to znači da bude pokrovitelj tamo nekog ESOMARA i šta tačno znači termin MARKETING, ostao je zabeležen Titov odgovor: Ja, drugovi, baš nisam siguran šta znači ta strana reč, ali imam neki (prokleto) dobar osjećaj da je to nešto slatko i dobro!!!!
Po povratku u Beograd, naredio je Vladi (Saveznom izvršnom veću), tada već SFRJ, da finansijski podržava JUMU i sve njene aktivnosti i kongrese (kojih je bilo deset – poslednji uoči raspada zemlje).
Možda se i tu krije odgovor što nije bilo smetnji u organizovanju pet manifestacija 5+1, tri puta Dan propagandista Jugoslavije, na kojima su razmatrane vrlo ozbiljne teme i na kojima su obavezno učestvovali mnogi predstavnici Vlade, Privredne komore Jugoslavije i drugih organa (ali nikada u organizacionim i drugim telima).
Danas, u Srbiji, pored UEPS-a, Udruženja za tržišne komunikacije Srbije, zapažene aktivnosti imaju DSOJ, Društvo Srbije za odnose s javnošću; UPŽ, Udruženje poslovnih žena Srbije i SAM, Srpska asocijacija menadžera.
