Privrednici Beograda ovih dana skidaju natpise na spoljnim zidovima firmi jer se tretiraju kao način oglašavanja (reklamiranja) u javnom prostoru zbog čega je gradska uprava krajem prošle godine uručila rješenja o paprenim naknadama.
Na to je u petak ukazala zastupnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon.
“Grad Beograd se pretvorio u ruglo jer je na svakom drugom objektu sastrugan ili uklonjen naziv zbog Odluke o oglašavanju na teritoriji grada kojom su propisane enormne naknade za natpise i na objektima koji su u privatnoj svojini”, rekla je Amon agenciji Beta.
Dodala je da se za natpis od dva kvadratna metra koji se tretira kao oglašavanje, na radnji koja ima površinu od 20 kvadrata, traži da se uradi projekat koji košta preko 300 eura, a godišnja naknada je nekoliko desetina hiljada dinara.
Naknada se, prema njenim riječima, obračunava i za naljepnicu sa spoljne strane izloga, iako su u pitanju privatni objekti, a ne javna površina.
Komunalna policija, kako je rekla, pijreti kaznama od 100.000 dinara onima koji ne znaju za odluku o oglašavanju, donijetu krajem 2018. godine.
Amon je navela da je vlasnici turističke agencije, koja ne radi od marta, nedavno stiglo rješenje da plati po 4.500 dinara mesečno za zidno oglašavanje u protekloj godini.
“Više od godinu dana dopisujem se sa Gradom Beogradom tražeći razgovor oko problema sa visokim naknadama i još me nisu udostojili sastanka,” rekla je ona.
Vlasnik radnje u Beogradu za prodaju mobilnih telefona i bijele tehnike, Boris Stojanović, rekao je da plaća svetleću reklamu na fasadi radnje 21.500 dinara godišnje.
“Za projekat te reklame platio sam arhitekti 1.000 eura, a morao sam da skinem foliju sa spoljašnje strane izloga sa reklamom brenda jer se to računalo kao korišćenje javnog prostora, što bi takođe morao da platim,” rekao je Stojanović.
Projekat, prema njegovim riječima, odobrava opština i nije prenosiv na drugog vlasnika.
Privrednici su naveli da se Odluka o oglašavanju oslanja na Zakon o naknadi za korišćenje javnih dobara, a maksimalna propisana naknada je 100 dinara po kvadratnom metru, ali je lokalnim samoupravama ostavljena sloboda da propišu tačan iznos naknade za tu teritoriju.
