Verovatno ne postoji osoba na planeti na čiji život pandemija COVID-19 nije uticala na neki način. Vlada uverenje da su mladi ipak najmanje pogođeni jer su u najmanje rizičnoj grupi, da upravo oni situaciju shvataju neozbiljno, a neretko su etiketirani i kao najodgovorniji za širenje zaraze. No da li je sve baš tako, kako mladi doživljavaju pandemiju, kako se osećaju, kako je kriza uticala na njih i različite aspekte njihovog života, i koju ulogu imaju brendovi u ovom nesvakidašnjem periodu, sve su to teme istraživanja koje su zajedno sprovele agencije Polaris i McCann Beograd, članice I&F Grupe.
Kvalitativno istraživanje rađeno je u novembru i decembru 2020. godine na prigodnom uzorku ispitanika iz Beograda starosti od 15 do 24 godine. U analizu su uključeni i kvantitativni podaci dobijeni na većim uzorcima na teritoriji Srbije, a koji su nalaze ovog istraživanja dodatno verifikovali i produbili, te zajedno dali jasniju sliku o ponašanju i stavovima mladih ljudi na ovu temu.
Dobijeni podaci pokazuju da mladi nisu pandemiju doživeli mnogo drugačije od većine nas. Kako su se smenjivale faze korona krize, i mere koje su ih pratile, tako su i mladi prolazili kroz različite faze. Od straha, frustracije i dosade do perioda adaptacije praćene apatijom i trenutnog nestrpljenja da se što pre vrate normalnom životu. Dominantno osećanje koje je pratilo mlade od početka pandemije je briga da ne zaraze bliske ljude. Brinuli su se i brinu za zdravlje svojih najbližih mnogo više nego za sopstveno.
„Istraživanje pokazuje da je pandemija imala negativne posledice na život većine mladih i njihovo mentalno zdravlje, trpe sve sfere života, a ponajviše obrazovanje i socijalizacija“ kaže Željka Mićić, Research Manager u agenciji Polaris, i dodaje: „S obzirom da su značajno ugrožene dve najvažnije oblasti u životu mladih, ne čudi što većina njih često menja raspoloženje suočavajući se sa naletima negativnih emocija i gubitkom motivacije.“
Nisu zadovoljni online nastavom, studenti naročito jer jasnije sagledavaju posledice neadekvatno organizovane nastave po njihovo postignuće i budućnost. Studenti su dodatno pod stresom, naročito oni na završnim godinama, zbog nemogućnosti da planiraju korake koji slede nakon studija.
Društveni život takođe trpi. Većina kontakata je prebačena online, a znajući koliko je tehnologija integrisana u život ove generacije pomislili bismo da im to ne predstavlja veliki problem. Ipak, mladima fale kontakti uživo, čak ni za njih komunikacija isključivo preko telefona i kompjutera nije prirodna. Još jedan izvor frustracije predstavlja i nemogućnost upoznavanja novih ljudi – koliko god bili bliski i voleli najbliži krug prijatelja, mladima je ponekad potrebno neko novo lice, glas, ideja i viđenje. Nemogućnost upoznavanja novih osoba predstavlja najveći problem za one koji su ’single’. Upotreba ’dating’ aplikacija se u manjoj meri povećala, ali upoznavanje na ovaj način najčešće nije vodilo kontaktu uživo zbog straha od potencijalne zaraze, pa ni to nije bilo rešenje.
Katarina Pribićević, direktorka strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd dala je osvrt na ove nalaze: ’Istina koju su ovi mladi ljudi ogoleli je da ne postoji online substitut za doživljaj uživo. Uprkos verovanju da su mladi grupa koja ‘živi online’ te da su se lako adaptirali, otkrivaju nam da se zapravo radi o nalaženju načina i alata da se malo pobegne od realnosti ili joj se bolje prilagodi. Oni ne veruju da će se ove nove forme druženja i zabave održati dugoročno, jer ne gase želju za noćnim izlaskom, za prilikom da se upoznaju novi ljudi i da se doživi nešto novo. I zato brendovi treba da prekinu potragu za adekvatnom zamenom za onim što je nekada činilo njihov život i da pokušaju da im oplemene i učine uzbudljivim ono što je njihova realnost danas.’’
Pored loših stvari koje je COVID-19 doneo, postoje i neke dobre strane. Jedna od najpozitivnijih promena prema rečima mladih je produbljivanje odnosa sa bliskim ljudima i dodatno zbližavanje sa porodicom. Iako je u početku za većinu bilo frustrirajuće biti non-stop sa roditeljima i drugim članovima porodice, uskladiti svoje i njihove obaveze i potrebe, vremenom se uspostavio neki ritam i rutina. Početnu frustraciju je zamenilo pomirenje sa situacijom, a celu pandemiju je obeležio osećaj brige za zdravlje i blagostanje najbližih, a vreme provedeno zajedno bila je prilika da se bolje upoznaju i zbliže.
Slobodnog vremena je više nego pre, što bi takođe trebalo da bude jedna od pozitivnih strana pandemije. No to zavisi od načina na koji se to vreme iskoristilo. Jedna grupa mladih je aktivna, pronalaze alternativna rešenja za stvari koje nisu dostupne ili su iskoristili situaciju da se bave dugo odlaganim aktivnostima. Druga grupa je ostala nekako paralisana celokupnom stanjem čekajući da sve prođe ili nekog da ih pokrene. Velika većina mladih provodi dane uz serije, filmove i digitalnu okupaciju, ali neki povremeno i uz knjige i druge hobije.
„Pored potrebe da ispune dan, sve aktivnosti kojima se posvećuju u slobodno vreme imaju svrhu svojevrsnog eskapizma. Biraju se sadržaji koji su lagani, zabavni i neopterećujući. Izbegavaju se filmovi, knjige, vesti i razgovori koji obrađuju teške teme, jer je teških tema i previše u realnom životu,“ kaže Željka Mićić iz agencije Polaris koja je između ostalog vodila razgovore sa mladima tokom istraživanja.
„Digitalni kanali su nepresušan izvor sadržaja koji omogućavaju beg od realnosti, a brendovi poput Netflix-a, Instagram-a i YouTube-a su heroji pandemije. Službe za dostavu spadaju u grupu brendova koji mladima pomažu da kriza prođe ako ne lepše, onda bar lakše. ‘Indulgence’ brendovi su takođe pobednici korona krize, mladi su pronašli zadovoljstvo u malim stvarima jer većina onih ‘velikih’ užitaka nije više dostupna,“ dodaje Željka.
I za kraj, kao zaključak citiraćemo još jednom direktorku strateškog planiranja u agenciji McCann Beograd, Katarinu Pribićević: ’’I pored svih saznanja i napora da razumemo različite generacije, i dalje je prisutno mnogo stereotipa. U istraživanje smo ušli sa ogromnim očekivanjem da ćemo otkriti ’tajni život mladih’ koji je nama nepoznat ili iznenađujuć, a koji su oni živeli paralelno sa nama tokom COVID-a. Dogodilo se suprotno. Stavove, nadanja, strahove, pa čak i koping mehanizme za krizu kakav je COVID-19, delimo u mnogo većoj meri.’’
