Oni koji imaju čega da se sjećaju u industriji oglašavanja, povodom teme posvećene ideji za osnivanje regionalnog festivala oglašavanja BalCannes 2012, prisjećaju se pokušaja i inicijativa da se tako nešto organizuje u proteklih dvadesetak godina. Pravo na sjećanje danas pripada Vladimiru Čehu, istaknutom srpskom kreativcu u oglašavanju, koji je u nekoliko navrata bio što inicijator što sukreator ideje da se organizira regionalni festival oglašavanja.
„Kad već reče Ivan (Stanković): Sećam se (počeo sam kao ŽIL i VČ), početkom devedesetih pok. Sakan i ja smo razgovarali sa Repovšem i Apihom oko pokretanja privatnog, regionalnog festivala, kakav je bio pre raspada JFTK (Jugoslovenski festival tržišnih komunikacija), da kažem i ja: sećam se. Zašto su i kako nasta(ja)li, a i zašto su i kako nesta(ja)li na ovim prostorima.
U više navrata do sada sam učestvovao u pripremi (regionalnog) festivala. Prvi put mi je pošlo za rukom, 1984-te. U svojoj prvoj knjizi Pretty Woman, na strani 113 Dragan Sakan je napisao:
„Moj profesionalni put bi sigurno izgledao drugačije da nije bilo portoroškog festivala. Kada sam prvi put došao u Portorož, bio sam anoniman. Iz senke sam posmatrao starije kolege kako se zabavljaju i druže ….. Sledeće godine osvojili smo 15 nagrada i na osnovu njih sam dobio poziv da pređem u Studio marketing Delo… Od tada, osnivači festivala – Repovš (Ljubljana), Pekica (Zagreb,) Čeh (Beograd) uvek imaju flašu najboljeg vina na moj račun.”
Tako je rekao, tako i činio. Zahvaljujući festivalu, pili smo vino na Sakijev račun, a stvari su krenule drugim putem. Profesija „oglašavanje” je postala priznata. Autori su dolazili na festival jer su želeli da postanu poznati.
Drugi put je to bilo polovinom devedestih: kao predsednik Beogradskog ogranka IAA na sastanku u Budimpešti predložio sam da se pokrene IAA festival “BAF ” (Balkan Advertising Festival). Osnovna ideja bila je da jedan žiri ocenjuje radove iz svih balkanskih zemalja, pa da imamo jedne kriterijume i jedan žiri za ocenjivanje, a više „festivala”, odnosno – istovremeno i regionalni i lokalne: najbolje ocenjen rad uopšte je pobednik u regiji, a najbolje ocenjen rad iz neke od zemalja (može da bude i peti u regionu) je – „lokalni pobednik” te zemlje. Regionalni pobednik je automatski i lokalni pobednik, a obrnuto – nije slučaj. Da ne zamaram sad sa kriterijumima, bodovima …. sve je bilo razrađeno, ali nije bilo presudno: neki su se na sastanku borili da se ne zove „balkanski ”, neki bili ponosni na to ime… diskusija se rasplinula… U svakom slučaju, predlog je, što se tiče direkcije IAA, bio prihvaćen, ali … nije realizovan.
Treći put je to bilo u drugoj polovini devedesetih. Repovš, Sakan i ja dogovaramo da “redefinišemo” predlog za regionalni IAA festival. Prepiska sa tim u vezi koju sam pronašao u arhivi je iz januara 1997-me. “Projekat ” je predviđao tri festivala koja se realizuju istovremeno: TV FORUM, RADIO FORUM i PRINT FORUM. Razlog za održavanje tri zasebna festivala istovremeno bila je činjenica da dodeljene nagrade na ZASEBNOM FESTIVALU imaju bolji image od nagrada po KATEGORIJAMA.
Projekat nje realizovan.
Četvrti put je to bilo dvehiljaditih: Žozef (pomagao sam!) pravi Zlatni petao. Intencija je bila da postane regionalni. Nije ostao ni lokalni.
U Beogradu smo, na Sakanovom „BeogrAD” festivalu jedne godine, na njegov poziv, na večeri na splavu, pokušali da pokrenemo regionalni festival. Saki je hteo da se svi priključe njegovom, već postojećem, oni to nisu hteli … Večera je bila sjajna. Predlog je propao.
Što reče Ivan – sećam se… da je pre više godina Ekrem napravio „No limit” u Sarajevu. Malčice sam pomagao kod žiriranja. Nije prešao granice BiH, a (nažalost) nije ni preživeo.
U Budvi smo proletos, na drugom festivalu kreativne industrije „ForFest”, ozbiljno razgovarali o prerastanju (dobrog) budvanskog skupa u regionalni festival. Čak je na radnom ručku u vezi sa tim pominjano i ime „BalCannes”.
I onda je stigao Rovinj. Ne slažem se sasvim sa Ekremom. Mislim da je dobro da postoje i lokalni festivali, da i „mali” vide gde su, a da je svakako neophodan regionalni festival. I da je dobro da to bude Rovinj. Veza je jasna, istorijska: nekada je oglašavanje bilo nezamislivo bez medija. Danas su mediji nezamislivi bez oglašavanja.
Pritom, i dalje mislim da je dobra ideja da jedan festival bude „i/i” – i regionalni, i lokalni, kako sam predlagao za IAA devedesetih.
A sad vidim i da sam se zaleteo, pa ću da prođem sa ovim tekstom kao meni draga ženska osoba sa komentarom o debelom tajkunu koji se sedeći „kotrlja” u vodu na obali mora. Komentar je glasio: „Ne bih mogla sa njim, pa da je jedini na svetu …”. Iskaz je „popio” repliku njene najbolje drugarice: „Pa nije te čovek ni pitao!”
Tako i ja – o festivalu. A nije me niko ni pitao … „
