This article is also available in: English
U nedelju, 26. maja, od 12.30h na SHIFT konferenciji u okviru Mikser festivala 2019 u Muzeju nauke i tehnike održaće se predavanje pod nazivom “Pozicioniranje Norveške kao lidera održivog razvoja”.
Predavanje za cilj ima upoznavanje sa praksom održivog poslovanja kroz primer Norveške, globalnog pionira održivosti, a predavač je Anne Marie Brady, izvršna direktorka agencije Scandinavian Design Group koja posluje u okviru I&F Grupe.
Besplatne kotizacije mogu se obezbediti prijavom na sajtu Mikser festivala, a više informacija o predavaču nalazi se na LINKU.
U nastavku saznajte šta Anne Marie misli o odgovornosti koju svi imamo prema održivom razvoju i načinu na koji kreativna industrija može doprineti ovoj oblasti.
Put do održivije svakodnevice je dug i zahtevan. U Norveškoj se često govori o regulisanju izbora sirovina tako da proizvodi budu manje štetni za planetu. Ograničavamo upotrebu štetnih materija, recikliramo ono što se može reciklirati, koristimo vazdušne ograde da ograničimo gradski saobraćaj i subvencionišemo automobile sa nultom emisijom. Na taj način naša vlada, biznisi i obični ljudi čine sve što je u njihovoj moći da zajedno postignu klimatske ciljeve UN-a. Ali, ako uklonimo “element održivosti”, istina je da ni jedna od ovih mera, niti njihovi rezultati, nisu veoma atraktivni u očima potrošača. Često je ta “održivost” jedina stvar koja razlikuje brend od svih drugih u istoj kategoriji. Da li je to dovoljno dobro? Zar ne bi održivi proizvodi i usluge trebali da budu barem jednako dobri kao oni manje održivi?
Mogućnost doprinosa održivosti se značajno povećala. Učestvujemo u radionicama o kružnim poslovnim modelima, vodimo inovativne procese i razgovaramo o ciljevima održivosti UN-a. Sve ovo pomaže da se podigne svest i poveća naše znanje u ovoj oblasti. Ali, još uvek postoji distanca između reči, akcija i efekta. Radionice sa post-it papirićima, mapama znanja i vežbama pozicioniranja su dobri alati, ali su zaista dobre ideje često daleko od našeg svakodnevnog poslovanja. Naš cilj je da pređemo sa misli na akcije. sa reči na dela – da od dizajnerskog razmišljanja dođemo do dizajnerskog delanja. Težimo snažnijem fokusu na ono što možemo postići danas. Preduzimamo korake za povećanje konkurentnosti brenda i stvaranje kratkoročnog i dugoročnog profita. To je naša odgovornost.
Postoji i jasna svrha. Dizajneri kontrolišu iskustvo korisnika različitih proizvoda i usluga. Oni mogu pretvoriti poslovne planove u proizvode za potrošače kroz razvoj novih koncepata i dizajn celokupnog iskustva potrošača sa brendom. Upravo dizajn proizvodima dodaje vrednost i predstavlja ključnu razliku za potrošače. Mi na taj način zaista ostvarujemo uticaj na norveške potrošače i kompanije. Sa tim uticajem dolazi i odgovornost. Tu odgovornost moramo koristiti za nešto važnije od nas samih. Dizajn kao profesija mora da sarađuje sa mnoštvom poslovnih sektora, tako da za održivost postoji mnogo rešenja. Ali, dizajn je isuviše lenj da bi odgovornost preneo i na potrošače – da oni sami budu u toku sa prednostima jedinstvenih lanaca vrednosti, biorazgradivih i recikliranih materijala, ili o tome kako digitalna rešenja mogu zameniti ona fizička. Mi dizajneri radimo na strani društva i mi smo glas potrošača.
Kao što je dizajn više od oblika i boje, održivost se konceptualno proširila kako bi “pokrila” više od zaštite životne sredine. Ciljevi održivosti UN-a uključuju siromaštvo, rodnu ravnopravnost, energiju, mirovni rad, rad na zaštiti okruženja, inovacije i obrazovanje. U svim ovim oblastima su nam potrebni atraktivni, diferencirani i funkcionalni brendovi. Da bismo to postigli, očigledno je da moramo raditi na inovacijama, a najvažnije može biti baš unapređenje proizvoda i usluga koji su već na tržištu. U agenciji Scandinavian Design Group, kao kolektiv smo prihvatili UN cilj br. 17 -„Saradnja za postizanje ciljeva“, i nastojimo da razvijemo kvalitetna partnerstva mimo nacionalnih granica, jaza između javnog i privatnog i organizacionog života i slično. Vreme je da uradimo nešto, a ne samo da uviđamo posledice onoga što drugi čine.
Originalni tekst objavljen je u magazinu CorD
