Kažu da što smo stariji više se sećamo događaja iz mladosti, nego stvari koje su nam se desile juče. Ono što pamtim od komunikacijske industrije iz moje prošlosti je nekako svežije u mom sećanju, nego ono što sam videla juče. Mislim da to ima više veze sa „težinom“ nego sa mojim „starenjem“.
Poruke su nekad imale veću težinu, ali smo mi bili lakši.
Danas je obrnuto, mi smo dobili koji kilogram, a poruke su izgubile na težini.
Ponekad mi se čini da je sa tim viškom komunikacije nestalo i malo duše.
Sa lošim mastima nestao je i deo onih zdravih koje nam trebaju za rast i normalno funkcionisanje jednog tako živog organizma kao što je komunikacija.
Sada već davnih 80-ih godina, oglašavanje i marketing u Jugoslaviji naglo su počeli da dobijaju na težini, postali su neizostavan alat u poslovanju svakog ozbiljnijeg „privrednog subjekta“.
Poruke smo dobijali putem dva TV kanala sa ograničenim blokom reklama preko kojih su se kompanije i brendovi obraćali potencijalnim potrošačima svih generacija.
Upravo tih godina dolazi do razvoja slobodnog tržišta koji prati i razvoj masovnih medija na čelu sa televizijom te nastaju brojne prepoznatljive TV reklame kojih se i danas sećam, „Cipiripi“, „Radenska“ i „rumenko“… koje predstavljaju početke kreativne komunikacije.
Jedan od razloga zašto su poruke imale veću težinu je sigurno i taj što ih je bilo neuporedivo manje nego danas.
Prava ekspanzija u broju poruka dolazi malo kasnije sa snažnim razvojem digitalnih medija koji su omogućili da komunikacijska industrija počinje da zauzima sve više prostora u našem okruženju.
U skladu sa modernim trendovima, današnja reklamna komunikacija, kao i naše telo, ne sme imati ni gram viška. Poruke su precizno odvagane za pripadnike ciljne grupe i to milimetarskom preciznošću i u gram.
Revolucionarni razvoj interneta i tehnologije doneo je i revolucionarnu demokratizaciju komunikacije. Danas svaki pojedinac na svetu ima mogućnost da prenosi svoje poruke i sa njima u par sekundi dođe do bilo koga na planeti, što je nekad bila privilegija najuspešnijih svetskih brendova.
Ta činjenica je dovela do toga da naučimo filtrirati poruke kojima smo bombardovani, pa je samim tim i uspešnim brendovima sve teže preneti informacije svojim potrošačima u tako multipliciranom medijskom prostoru, ali i poruke lakše odu u zaborav.
„Komunikacija nekad“ je imala naglasak na težini i dubini, ali je njen put bio znatno lakši prvenstveno zato jer nije bilo zagušenja.
Domaći zadatak za „komunikaciju danas“ je kako povratiti staru i pronaći novu snagu i kreativnost, kako bi se izborila sa komunikacijskom gužvom u informativnom prostoru.
Da bismo izašli iz te gužve, više nego ikad, potrebna nam je snaga ideja, i inovativnost kako bi naše poruke pronašle put da se izdvoje iz mase.
Znamo da ideje danas moraju da prate brzi privredni rast i brzi životni ritam.
Odlika 21. veka je upravo brzina, a meni od tog starog vremena nedostaje malo više vremena za sazrevanje ideja. Da danas, kao nekad, malo usporimo i posvetimo više vremena našim idejama, da im damo malo vremena da ojačaju i porastu pre nego krenu u svet.
Mislim da bi kvalitet komunikacije na taj način ponovo povratio svoju idealnu težinu.
Činjenica da agencija Communis postoji preko 20 godina u Bosni i Hercegovini, da i dalje uspešno posluje, znači da smo se ipak dobro „snašli“ i u ovom novom, brzom vremenu komuniciranja.
Volim raditi ovaj posao jer i pored revolucionarnih promena, izazovi su dalje isti kao nekad… kako doći do dobre ideje. Taj put do ideje je verovatno najzahtevniji, ali i jedan od najlepših delova našeg posla.
Danas je puno više tih puteva, putuje se puno češće i brže nego ranije, ali cilj naše kreativne industrije je ostao isti. Zadovoljan klijent, zadovoljan kreativni tim.
Što bi rekao Ivan Stanković, promene su dobre, makar i na bolje.
