Situacija sa NFL igračem Kolinom Kepernikom, kada je, zbog nasilja vlasti prema afroameričkoj populaciji, odlučio da izrazi politički protest tako što je kleknuo prilikom intoniranja američke himne, otvorila je veliku debatu u SAD. Nedugo posle toga, kompanija Nike zauzela je politički stav i promovisala ga u njihovog brend ambasadora. Nakon meseci protesta protiv autokratske vlasti Aleksandra Lukašenka, privatne telekomunikacione kompanije u Belorusiji pridružile su se štrajku građana u protestu.
Za razliku od nekih (posebno razvijenijih) tržišta, ovdašnji brendovi retko zauzimaju otvorene društveno-političke stavove. Iako neretko pojedinci, čak i oni visokopozicionirani unutar kompanija, u privatnim krugovima, na društvenim mrežama, pa i u medijima, zagovaraju ove ili one stavove za ili protiv politike vlasti, same kompanije to ne rade nikada. Pa, gotovo nikada. Zašto je to tako?
Nakon promena 2000. i oslobađanja društva i tržišta, država je ostala dominantni faktor odlučivanja i moći. O tome govore veličina javnog sektora i njegovo učešće u BDP-u Srbije. Put ka slobodnom donošenju odluka privatnih entiteta je posebno usporen nakon 2003. To se odrazilo i na slobodu kompanija da ugroženi deo građana podrže kada su delikatna politička pitanja na stolu. Za većinu njih, bavljenje škakljivim društvenim dilemama je preskupo. Ne zbog toga što će izgubiti na popularnosti, nego zbog cene koju će morati da plate zbog zameranja ovoj ili onoj vlasti.
I to treba izgovoriti.
Zbog toga ćemo vrlo često videti da brendovi podržavaju “lagana” društvena pitanja, kao što je podrška zdravstvenom sistemu, problemu niskog nataliteta ili ekologije. Zbog toga ćemo i vrlo retko videti da brendovi podrže borbu manjina, legalizaciju kriminalizovanih supstanci i nikada proteste opozicije.
Svaka društveno angažovana inicijativa privatnog sektora je dragocena, bila vezana za škakljivu ili za popularnu političku temu. Kompanije nisu dužne nikome da pomognu, a ljudi koji odlučuju o tome kome će brend pokloniti razumevanje, pažnju i podršku, prevashodno brinu o tome da njihov potez ne dovede samu kompaniju u nezavidnu situaciju.
I to treba razumeti.
Ipak, ponekad će se pamtiti samo oni potezi koji su povučeni kada niko drugi nije smeo. Kada je grmelo.
I o tome treba razgovarati.
