Više se ne sjećam tačno koje se godine dogodio BeogrAD festival kreativnosti. Bio je to veliki događaj. Došli su Jacques Seguela, Donal Gunn i još neka velike imena svjetske kreativne scene. Trajao je jedan dan, ali uz velika imena svojih i to je bilo dovoljno da dobro protrese advertising scenu Srbije. Doduše, narednih mjesec dana New Moment je u svojoj galeriji svake večeri organizirao jedno predavanje o idejama. Tačku na »i« stavila je Asja prezentacijom »Sarajevo Grad Ideja«.
Par mjeseci prije festivala, sjedio sam sa Sakijem u bašti New Momenta. Tad mi je ispričao ovo: »Jarane, za BeogrAD festival sam poslao poziv za pokroviteljstvo Gradu, Ministarstvu kulture Srbije i još nekim instiutijama. Odgovorio mi je samo Princ Aleksandar Karađorđević. Bio sam neki dan na Belom Dvoru i prezentirao ideju festivala. Princ je bio oduševljen i dobili smo počasno pokroviteljstvo.«
Princa Karađorđevića sam vidio na Sakijevoj sahrani. Došao je da se pozdravi sa prijateljem kojeg je jako cijenio.
Rado se odazvao našem pozivu i poslao slijedećih par rečenica. Kratko, ali kraljevski.
Njegovo Kraljevsko Visočanstvo, Princ Aleksandar Karađorđević:
»Gospodin Dragan Sakan je bio dragi prijatelj moje porodice i uvek rado viđen gost na Kraljevskom dvoru. Od trenutka kada smo ga prvi put upoznali shvatili smo njegovu ogromnu ulogu u razvoju advertisinga i dizajna u Srbiji. Bila mi je velika čast i ogromno zadovoljstvo da budem počasni pokrovitelj BeogrAD festivala čiji je osnivač bio gospodin Sakan.«
Nenad Lozović, partner i direktor New Moment Sofija, Bugarska
„Kako prolaze godine, sve češće srećem mlade ljude koji me pitaju Ko je bio Dragan Sakan? Prvo se malo začudim kako to ne znaju, zatim shvatim da godine prolaze i da oni, koji se od skoro bave advertajzingom, žive u dosta različitom svetu. Objasnim im da je to jedan od prvih ljudi advertajzinga u Centralnoj i Istočnoj Evropi, osnivač New Momenta, kreativac i strateg, mecena umetnosti, pisac knjiga, izdavač časopisa, kreator legendarnih brendova, buntovnik protiv standardnog, učitelj i mentor generacija, genijalac, sanjar… Ma koliko se trudio da prenesem što više informacija i da im dočaram o kome se radi, na kraju ipak shvatam da je moj pokušaj da ukratko opišem ko je zaista bio Dragan Sakan apsolutno nemoguća misija. U poslednje vreme se samo nasmešim i kažem… Duga je to priča…
Na žalost, priča o Sakiju vremenski nije duga. Nedovoljno je živeo i prerano nas je napustio. Kad samo pomislim šta bi sve stvorio za ovih deset godina od kad spokojno sanja svoje snove… Priča o Njemu nema vremensku dimenziju. Ona je duga i bogata sadržajem, duhom i smislom za mnoge od nas koji smo svoje životne univerzume preklopili sa Njegovim.
Ja sam imao tu sreću da u tom svetu provedem sa Sakanom 17 godina. Saki je bio nešto kao provodadžija koji je uspeo mene, kao i generacije drugih, da „zaljubi“ u Lepu ženu. Mene je osim toga „oženio“ u Bugarskoj, dajući mi mogućnost da tamo vodim našu agenciju. Deleći sa Sakijem ljubav prema istoj lepotici, imao sam tu privilegiju da u njenom društvu provedem mnogo vremena i da sa njom ostvarim blisku, a u isto vreme i komplikovanu emocionalnu vezu: flertovali smo, voleli se svim srcem, svađali se, zavodili posle raskida, ponovo se voleli i opet mrzeli… Za mene je ona nekada bila dama, nekada kurva, anđeo i đavo, glupača i pametnica, jednog dana ludača, a sledećeg najdosadnija osoba na svetu… Često sam se pitao, Saki, zašto si me uvalio u ovo?
Sakijeva i moja putovanja i dugi kilometri zajedničkog puta su se odvijali na relacijama: lokalne – međunarodne agencije, velike – male, super profitabilne – u minusu, najkreativnije – bez i jednog rada za festival… Nemam vremena ni prostora da pišem kako smo stvorili kult kreativnosti, kulture i umetnosti na bugarskoj reklamnoj sceni tek rođenoj iza gvozdene zavese. Pripremali izložbe, koncerte, žurke, organizovali konvoje koji su iz Sofije išli na Ideas Campus u Piran… Kako smo razrađivali koncepciju New Momenta posle razvoda sa drugarima sa Sene, uz bozu na terasi Njegove kuće preispitivali smisao povezivanja sa Y&R, brojali koliko se reklama godišnje snimi u svetu i kakva je verovatnoća da izmisliš isti creative kao neko sa druge strane globusa… Kako je svoj deo profita ostvarenog u Bugarskoj usmeravao ka art projektima u regionu, znao imena svih ljudi u New Momentu u Sofiji, o satima provedenim zajedno na terasi Bernarndina, u Pavelu, na Ohridskom jezeru… Kako je žarom sa cigarete izgoreo preskupi persijski tepih u stanu u kome je živeo u Ljubljani… ups… ovo nisam rekao.
Mnogo rečitiji, pametniji i bliži Sakanovi prijatelji rekli su i napisali mnogo toga o Njemu i Njegovom delu. To je jedna beskrajna reka pozitivne energije i kreativnosti pretočena u realnost. Po mom skromnom mišljenju, iza svega što je uspeo da postigne nalazi se sposobnost da nesebično posipa beskrajnu količinu zlatne prašine na ljude oko sebe, da ih motiviše i inspiriše da izvade ono najbolje iz sebe. Deset godina kasnije, njegove ideje i vizije i dalje žive u regionu i u svakom od nas.“
Branimir Brkljač, Terra Panonica
Bane Brkljač je prvi put došao kod Sakana u New Moment da naruči kampanju za zadnji kongres Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Bio je to kongres sa prilično velikim budžetom. Saki je Baneta upamtio kao velikog gospodina i džentlmena. Slijedeći put Bane je došao da naruči kampanju za Kosmodisk. Ivan Stanković mi je pričao kako su, nakon što je Bane otišao, on i Saki zamalo zaplakali govoreći jedan drugom »Šta bi od čoveka?«. Greška, naravno njih dvojice. Za tu kampanju Saki je smislio jedan od svojih najboljih sligana, Kosmodisk je postao jedan od najprodavanijih proizvoda, na njegovim temeljima nastala je imperija koje se zove Studio Moderna, odnosno Top Shop. Bane je bio trećinski vlasnik Studio Moderna i iz partnerstva je izišao kada je kompanija na berzi vrijedila 480 miliona eura.
Evo Banetove priče o Sakiju.
»Sredina ’80-ih. Svi smo imali čudne frizure. I još uvek je postojala štafeta mladosti.
Zatekao sam se ispred Hilandarske 14 u Beogradu. Na tabli ispred vrata je pisalo Studio marketing Delo. Radio sam sa tom ekipom na jednom projektu. Tako sam upoznao Dragana Sakana koji je vodio taj tim talentovanih ljudi. On tada nije imao čudnu frizuru. Ali to nije jedino po čemu se razlikovao.
Nekih pet godina kasnije, bio je to već početak devedesetih, eto mene opet na istoj adresi. Ovoga puta frizure su manje čudne. Ali prilike u zemlji i te kako jesu. Sada, ispred Hilandarske 14, na tabli stoji Saatchi & Saatchi. Baš dok sam stajao ispred i pitao se treba li od tog naziva da imam tremu, shvatio sam da je – imam.
To je bila agencija koja je još tada važila za elitnu. Birali su svoje klijente i radili za najveće brendove. A ja sam stajao ispred i u torbi nosio plastičnu rebrastu traku spakovanu u kutiju. Na njoj je pisalo Kosmodisk.
Bio sam pravni savetnik u firmi koja je – po mišljenju mnogih tada, van svake pameti – odlučila da finansijski podrži projekat Kosmodisk. Kako bismo mogli to plastično čudo predstaviti javnosti, pomoć sam potražio od Sakana. On je pristao da čuje o čemu se radi.
Skoro izvinjavajućim tonom, prezentovao sam im Kosmodisk. Pogledao sam u prisutne, videvši da neki od njih nisu mogli da se uzdrže od kolutanja očima. To me nije iznenadilo; većina ljudi tako je reagovala. Tišinu koja je delovala kao da traje vekovima prekinuo je Saki, rečima: „Odlično. Prihvatamo projekat i javićemo se kad pripremimo predlog.” Tek tako!
Nekoliko nedelja kasnije, eto mene opet u Hilandarskoj. Ovoga puta nisam se ni pitao da li ću imati tremu; doslovno mi je sedela na glavi. Slogan za Kosmodisk koji su mi Saki i njegov tim predstavili bio je Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole.
Nisam znao šta da mislim. Moja prva reakcija bila je: »Nije loše, ali možda možemo probati i neki drugi pristup…« Predložio sam timu da još malo razmisli i da neki novi predlog.
Sasvim strpljivo, Saki je saslušao moje skeptično izlaganje i mirno rekao: »Mi smo dobro proučili ovaj proizvod i projekat. Ovo je njegova jedina šansa. Kad ljudi ovo vide, njihova prirodna reakcija biće da ne veruju da im to može pomoći. Ali, kada im kažeš: ‘Da, u pravu ste, ali nije važno kako to izgleda, jer stvarno deluje šašavo. Važno je da će vam pomoći’ time uklanjaš osnovni problem koji ovaj proizvod ima. A to je da ne izgleda ni blizu kao nešto što otklanja bol u leđima.« Sačekao je par sekundi i jednostavno dodao: „Mi drugo rešenje nećemo tražiti jer boljeg rešenja nema. Na tebi je.”
Tada više nisam imao dilemu. Ne zato što nisam imao drugih opcija. Već zato što sam u tom jednostavnom objašnjenju i toj smirenoj samouverenosti prepoznao da imam posla sa nekim ko zaista zna šta radi. Jer to radi celim svojim bićem, sistematično i predano. To je stav, životna filozofija, energija kojoj se ne suprotstavljaš.
Prihvatio sam predlog. „Izgleda šašavo, ali mene leđa više ne bole.” Ostalo je istorija. Ali to je već neka sasvim druga priča.«
Gordana Gončić, dramaturg
Sakan je volio umjetnost. Gordana Gončić cijelim svojim bićem živi i diše u svijetu kulture i umjetnosti. Sarađivali su i iz te saradnje Gordana nosi lijepa sjećanja. Sada, u dogovoru sa New Momentom, lobira kroz gradske institucije da Dragan Sakan, kao najnagrađivaniji Beograđanin i čovjek koji je zaslužan za mnoge lijepe i dobre stvari koje su se u Beogradu dogodile, dobije ulicu sa svojim imenom.
“On je znao sve.
A pre svega znao je kako da snove pretvori u stvarnost, u ono opipljivo ili kako je on govorio – u slogane.
Prosto je neverovatno da je takav čovek zaista postojao.
Veliki čovek koji je umeo da prepozna, da okupi, da sačuva, neguje, daje šansu i spoji nespojivo. Da komplikovano predstavi kao jednostavno. Da nemoguće pretvori u moguće. I da uvek i u svemu bude prvi. Onaj koji stvara novo.
Osećam ogromnu zahvalnost što smo imali tu malu mogućnost da budemo pored njega. Da budemo mali komadići iscepkanog papirića koji klizi kroz njegove prste. Da naučimo da je u osnovi svega ideja, velika ideja od koje se gradi novi svet.
On nam je svima otvorio vrata tog sveta beskrajne kreativnosti. Uveo nas u njega i ostavio da zauvek ponavljamo njegove reči, primenjujemo njegove savete i da na tom putu, koji je on postavio, idemo dalje.
Blato i zvezde, umetnost kao život sam i lepota kao imeprativ. I ljubav.
To je Saki. Naša najsvetlija zvezda u kosmosu ideja.”
Milena Garfield, filmska i pozorišna producentica, Washington
“Saki je bio moj Učitelj
Učitelji života, mišljenja i kreativnosti
Sećam se skoro svake rečenice koju mi je rekao u nekim odlučnim trenucima našeg rada, trenucima
kada me je kritikovao i kada me je učio.
Nekada se dešavalo da mi nisu uvek bile jasne njegove precizne i uvek kratke opaske, a nekad mi se nisu činile ni pravedne njegove zamerke. Danas ih čuvam kao nasledje i citiram kao dragulje koje mi je ostavio da ih upotrebim kad se nađem u nedoumicama.
Saki je bio čovek koji je izmislio kreativnost na našim prostorima. Mislim da sam tu reč prvi put čula od njega, a da sam naučila šta to zapravo znači tek učeći od njega.
Danas je to prva asocijacija svima na pomenu Sakanovog imena.
Saki je bio čovek sa idejom, sa vizijom, i sa važnim darom da prepoznaje budućnost i talente.
Mislim da nema čoveka koji je makar na trenutak bio u Sakijevoj blizini, čak i slučajno, koga Saki nije dodirnuo svojom pronicljivošću i duhom. Bio je nezaboravan.
Saki živi kroz mnoge današnje stvaraoce, kreativce, menadžere koji su nekad bili njegovi učenici i saradnici i čiju je nadarenost često prvi otkrivao.
I dan danas ja prepoznajem Sakija u najlepšim, najsmelijim idejama našega grada u kome Saki nastavja da bude, uvek ,i dalje, i zauvek, iznad svih nas. Njegov duh i ideje lebde nad Beogradom, nad Balkanom, a njegovi snovi, rečenice i vizije ostvaruju se iako fizički nije sa nama. Hvala Saki što si nas inspirisao da živimo u idejama.”
Bob Garfield, kolumnist, Washington
“Jedna od prvih rečenica koje sam čuo da teku usnama Dragana Sakana bila je: „Ja sam psiholog!“
Ovo me natjeralo da se nasmijem (u sebi, naravno) jer sam smatrao da je srpsko odsustvo opisivanja preslatko i negramatično, i zato što sam pretpostavio da je Saki samo hvalisav . Ali ne, on je samo bio jako precizan.
Mnogi su Sakija karakterisali kao poduzetnika vizionara, stratega, pronicljivog kreatora i kustosa uvjerljivih slika. Ali za mene je njegov najveći kvalitet bio njegov izvanredan uvid u ljudsko ponašanje, motivaciju i karakter. Postoji jedna fraza u engleskom jeziku „I see you“ (Vidim te), o uvidu u nečiji um. Saki je vidio mene. Ako ste ga poznavali, „vidio“ vas je. Vidio je balkanski mentalitet, koji je nazivao „duhom“, ali duh podrazumijeva i dobro i loše. Saki je bio veliki psiholog. Saki je, također, bio veliki prijatelj.”
