Razgovarala: Asja Dupanović
Vanja Đurović je Senior Graphic Designer agencija Saatchi & Saatchi Beograd. Pored toga što je vrstan krativac, radi dosta edukativnih stvari za druge mlade ljude. Dvije godine je živjela, radila i usavršavala se u Argentini i u ovom intervjuu, između ostalog, prenosi neka zlata vrijedna iskustva u radu u komunikacijskoj industriji na dva kontinenta. Ima 28 godina. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na odsjeku Kostimografija, a potom završila dvogodišnje Master studije iz Dizajna i Komunikacija na Fakultetu za arhitekturu, dizajn I urbanizam (FADU) u Buenos Airesu. U Saatchiju radi posljednje dvije godine, u timu koji je prvenstveno zadužen za klijenta Nescafé. Pored toga, stvara još za Avon, Milku, Nectar, AIK Banku, a u Argentini je, među drugima, radila za Vespu i Instagram. Konceptualista i idea-maker, u slobodno vrijeme ilustruje i piše knjige za djecu, a njena velika ljubav je ples.
MM: Kako je došlo do toga da svoje talente odlučiš angažovati u jednoj advertising agenciji i svoje vrijeme provoditi kreirajući komunikacijska rješenja za brendove? Šta te je privuklo ovim vodama?
Vanja Đurović: Nikada nisam planirala da budem u ovoj industriji. Kao diplomirani kostimograf imala sam želju da završim u filmskom i pozorišnom svetu, međutim u toku studija i kroz par projekata, shvatila sam da to baš i nije za mene. Pronašla sam se tek na master studijima, kada sam kao praktikant dobila zadatak da osmislim i dizajniram razglednice koje podižu svest o „bubble“ turizmu na Karibima. Tako važna tema, a tako mali medijum koji uzimamo zdravo za gotovo je bio veliki izazov za mene. Sama činjenica da će te razglednice možda videti milioni ljudi i da nakon toga svi oni trebaju da stave prst na čelo, pužila mi je osećaj da imam glas koji može nešto da promeni. Zbog tog osećaja sam danas tu gde jesam.
MM: Šta su najveći svakodnevni izazovi tvoje pozicije u agenciji i kako se nosiš s njima?
Vanja Đurović: Previše sličnih briefova, mali budžeti i još manje slobode da se uradi nešto skroz drugačije, osvežavajuće. Svi mi kreativci, nakon dugog vremena u kutiji postanemo uspavane lepotice. Ali, niko nije rekao da posao mora da bude lak. Zbog toga treba svaki dan još više da se trudimo, da predlažemo najbolje ideje, a ne samo one bezbedne, da guramo klijente iz zone komfora i time otvaramo prostor za kreativnost.
MM: Na kakvim projektima najviše voliš raditi? Ima li neki koji bi izdvojila jer si u njemu najviše naučila i jer je pomakao granice onoga što si do tada mislila da možeš ili da je moguće?
Vanja Đurović: CSR su projekti u kojima najviše uživam. Oni me teraju da razmišljam bolje i više, jer njihovi dobri rezultati znače da smo uspeli nekome da pomognemo. Najbitnija kampanja u kojoj sam učestvovala do sada je Čekiraj, koju smo osmislili i realizovali za klijente Avon i Vip povodom prevencije raka dojke. Kampanja je bila veoma uspešna i sa njom smo osvojili mnogobrojne nagrade na regionalnim festivalima i na Golden Drum-u.
MM: Svoje svestrane talente u jednom trenutku brusila si na sasvim drugom kraju svijeta. Koliko te je to iskustvo oblikovalo – i lično i profesionalno? Šta si to najvrednije vratila sa sobom u Srbiju?
Vanja Đurović: Moram da priznam da je život u Argentini imao više prednosti nego mana. Počevši od toga da su im studije prilagođene poslu jer je normalno da studenti počinju da rade veoma mladi, pa samim tim imaju mnogo više iskustva, do toga da su kao narod strastveniji, životniji i ne mare ni za kakva pravila, što je često veliki plus u ovoj industriji. Filozofija njihovog rada i onoga što klijenti traže je potpuno drugačija nego kod nas i vrlo je jednostavna- Hajde da uradimo nešto što niko do sada nije… I nešto što će svi primetiti. Ne zanimaju ih cifre i nemaju nikakav strah od neuspeha. Ako znate bilo šta o Argentini, onda ćete primetiti da se po ovoj logici vode u svemu u životu, bilo da je fudbal, politika, noćni život. Živiš sada i tu, sutra te ne zanima. Samim tim, i u poslu i u životu poraza ima više, ali su pobede i uspesi neopisivo snažniji i veći. Zbog svega toga, naučila sam razliku između Nije moguće i Ne želim ni da pokušam. Mi ovde često mešamo ta dva pojma.
U Srbiju sam se vratila sa ogromnim životnim iskustvom koje ne bih imala prilike da steknem nigde drugde i sa flašom dobrog Malbeca. ☺
MM: Šta su ili ko tvoji go-to izvori kada ti nedostaje znanja ili inspiracije?
Vanja Đurović: Najveća inspiracija su mi ljudi sa kojima živim i radim. Odrasla sam u novinarsko – dizajnerskoj porodici, živim sa fotografom, tako da svakodnevno imam priliku da vidim i čujem nešto novo. Sa druge strane, u agenciji sam okružena sjajnim, kreativnim ljudima. Izdvojila bih kretivnog direktora Ivana Janičića Westerveena kao nepresušan izvor inspiracije i ideja, ali i kao nekoga na koga se ugledam i od koga sam mnogo naučila, i art direktorku Amandu Stević kojoj i dan danas virim u ekran i trudim se da izdizajniram vizual bar upola dobar. Verujem da moramo da budemo u toku sa svim dešavanjima kako u industriji, tako i u svetu, zbog toga se trudim da pratim što više portala kao i radove drugih agencija, Ads of the world i Dezeen su tabovi koje ne zatvaram. Često tražim inspiraciju u filmovima, arhitekturi i ilustracijama. Daniel Egnéus je jedan od ilustratora u čijim radovima uvek pronađem inspiraciju za kreiranje vizelnih identiteta. U digitalnoj eri skoro sve je na klik od nas, to treba iskoristiti, ali i znati kako isfiltrirati tolike količine informacija. Upravo zbog toga, ponekad je najveća inspiracija ne raditi ništa, jer se neke od najluđih ideja javljaju u momentima kada o njima ni ne razmišljamo.
MM: Kao kreatori komunikacije, u ovoj industriji imamo izuzetnu moć uticati na pojedince i cijela društva. Ona nam donosi i nevjerovatnu odgovornost da djelujemo pozitivno i u pravcu pozitivnih promjena. Kao mlada liderka, kako vidiš da sa svojim vršnjacima iz struke možeš usmjeravati ovu industriju u to da budemo dio rješenja?
Vanja Đurović: Nesporno je da mi jesmo društvo spektakla i taj monopol traje još od pojave ekonomije. Ljudsko ostvarenje više se ne izjednačava sa onim što neko jeste, već sa onim što poseduje. A 90% našeg posla se koncipira da ljude obaveštavamo šta to sve mogu da poseduju. Da ih ubedimo da su patike koje same dišu ono što im je oduvek trebalo, kao i voda koja nije voda, ili ona tri pakovanja praška koja mogu kupiti po ceni od tri pakovanja praška… Ali onih preostalih 10% je ono što je važno i zbog čega vredi biti u industriji. Možda je naš zadatak da ti prodamo patike koje dišu, ali ako to uradimo tako što te iste patike poklonimo onima kojima najviše trebaju, na primer đubretarima u Sao Paolu koji svaku noć, čak i za Novu godinu, pretrče polu maraton sakupljajući đubre. I ako oni nakon toga dobiju bar jedno „hvala“ ili „svaka čast“, naš posao kao ljudi je ispunjen.
Ovo je samo primer jedne, meni jako drage kampanje Invisible Runners koju je radila agencija F/Nazca Saatchi & Saatchi Sao Paolo i dokaz kakva je advertajzerska moć. Na svu sreću primera je mnogo i mislim da je takvo razmišljanje i pristup svakom briefu način da postanemo deo rešenja. Suvo oglašavanje ne sme da nas zadovoljava, već treba da težimo da kroz svaki brend stvorimo pozitivnu propagandu koja će emotivno dotaći posmatrača.
MM: Čega osjećaš da ti kao mladoj osobi od koje se svakodnevno očekuje da po narudžbi kreaira, trenutno na tvojoj poziciji najviše nedostaje kako bi bila spremnija za sve izazove, bolja i za sebe, i za agenciju i za klijente – edukacije, knjiga, stručnih seminara, advertising festivala, vremena sa seniorima iz industrije, susreta sa vršnjacima iz struke, agencijskih partyja, izleta u prirodu, bilo čega?
Vanja Đurović: Mentorstvo je nešto što je po meni najbitnije kao mladoj osobi u advertajzingu. Jako je važno imati pored sebe osobe koje će te usmeravati, edukovati i kritikovati. Međutim, tu se negde otprilike priča i završava. Radionice, seminari, posećivanje festivala, putovanja su sve ono što nama mladima veoma fali. Krivica je obostrana i to ne bi smelo da se dešava, mi bismo trebali mnogo više da tražimo, a agencija još više da ulaže u nas. Ovo je ipak posao u kojem najbolje učimo jedni od drugih, i dok su za nas predavanja nekih velikih imena poput Davida Droge ili Johna Hegartyja samo misaona imenica, neki naši inostrani vršnjaci su verovatno imali već više prilika da ih slušaju. Mladi jesu budućnost, ali njihovo negovanje u kancelariji ne vodi nikuda. Da bi bili bolji, pametniji, pa čak i samouvereniji u ovom poslu moramo da vidmo svet van ekrana i upijemo sve ono što nam pruža.
MM: Šta su tvoje strasti izvan agencije, ono što te opušta?
Vanja Đurović: Strasti van posla, su još posla. Već osam godina radim sa decom, kao instruktor plesa u školi Baletango, u kojeoj sam takođe i suosnivač. Ples mi je prva ljubav, dugo sam plesala balet, kasnije tango i obožavam da radim sa klincima. Iz te ljubavi, a i želje da malo radim nešto gde neću imati ograničenja i zadate teme od klijenata, počela sam u slobodno vreme da ilustrujem i pišem knjige za decu. Prvu sam upravo završila i do kraja meseca bi trebalo da se nađe u prodaji. Nadam se da će biti dobro prihvaćena i da ću ih napisati još mnogo.
