Razgovarala: Asja Dupanović
Miloš Jovanović pravi je motion junkie, zaljubljenik u sve vidove vizualne reprodukcije, posebno digitalne. Opčinjen je video produkcijom, fotografijom, animacijom, CGI-jem, 3D modeliranjem, web-om i svime što ima potencijal da se “mrda”. Filmofil, gejmer-amater, muzičar “za svoju dušu” i latentni copywriter. U beogradskom Leo Burnettu radi na poziciji senior grafičkog dizajnera. U advertisingu je pronašao svoj posao iz snova, igralište na kojem može spajati sve svoje vještine.
MM: Koje je zanimanje bilo tvoj dječački san?
Miloš Jovanović: Svašta sam sanjao kao dečak, ali sam možda najistrajnije želeo da budem nekakav performer ili entertainer. Počelo je kao želja da budem glumac, pa se pretočilo u stand-up, a završilo kao pevanje u bendu, a pošto dečak u meni ne planira uskoro da odraste, sada sanjam da jednog dana svoje znanje prenosim na druge kao predavač. Do sada sam uvek uspevao bar malo da se oprobam u svakoj od želja, pa se nadam da će se i ova aktuelna ostvariti nekad u budućnosti.
MM: Koji dio tvojih snova se ostvario u advertisingu, zašto?
Miloš Jovanović: Nisam pretpostavljao da ću pronaći sebe u tom čudesnom svetu dinamične komunikacije. Tokom studija bio sam veoma “izgubljen” u sopstvenoj neodlučnosti izazvanoj brojnim interesovanjima, kao što su film, animacija, dizajn, fotografija, muzika. Onog momenta kada sam shvatio da imam priliku da sve to što volim objedinim kroz rad u agenciji – ostvario sam san kojeg nisam ni znao da sanjam. Imam tu sreću da radim sa savršenim ljudima u timu i sjajnim klijentima, pred kojima mogu nesmetano da se kreativno izrazim, pa tako sada i “nastupam” na pitchevima, radim stand-up na sastancima i brainstorming sesijama, i povremeno zapevam kad se ekipa ućuti.
MM: Na kakvim projektima najviše voliš da radiš?
Miloš Jovanović: U svakom projektu potrebno je pronaći nešto što te inspiriše i pokreće, ali mislim da je definitvno najlepši osećaj kada mi se, u trenucima inicijalnog brifinga, u glavi iscrtavaju prvi obrisi glavnog vizuala, prvi kadrovi spota, prvi pokreti animacije. Najčešće su to projekti koji zahtevaju upotrebu pokretnih slika, bilo u formi video produkcije ili vizuelnih efekata, CGI-a ili animacije.
MM: Voliš li ponedeljke?
Miloš Jovanović: Kod mene je to bilo nekako obrnuto. Dok sam bio mlađi, u osnovnoj i srednjoj školi, teško sam podnosio ponedeljke. Valjda zbog toga što te u to vreme krasi osećaj nekakvog “moranja” da ideš u tamo neku školu. Kada sam počeo da studiram i radim, ono u čemu se zaista pronalazim i što volim ponedeljak, i ostale dane u nedelji. Dakle, volim ponedeljak, a bogami i lazanje!
MM: Šta je tvoj najveći izazov agencijskog života?
Miloš Jovanović: U današnje doba hiperprodukcije, vladavine digitala i društvenih mreža na kojima vreme poluraspada jednog posta jedva da dostiže jednu sekundu, pravi je izazov – biti originalan. Kako originalan odgovor, zar ne? Iako ne možemo više da izmislimo “toplu vodu”, originalnost uzima drugačije forme i oblike, pa tako danas smišljamo kako da tu vodu iskombinujemo sa što više različitih, naizgled nespojivih ideja, kako bismo ponovo postali pioniri. Ključ je u kombinatorici. Možda je čaj iz bojlera next big thing!
MM: Kako vidiš budućnost komunikacije?
Miloš Jovanović: Javlja mi se da ćemo u malo daljoj budućnosti voditi apsolutno neverbalnu komunikaciju putem moždanih implanta koje ćemo dobijati po rođenju, i sadržaj će nam se segmentirati automatski, na osnovu našeg DNK. No, dok taj sudnji momenat ne dođe, verujem da nam predstoji period apsolutnog procvata video sadržaja kratkog metra. Kako je informacija sve više, a vremena sve manje, ljudi polako odustaju od čitanja o stvarima koje ih interesuju, a umesto toga gledaju petominutni explainer video ili tutorial. I korisnici sretni, i pregledi na broju.
MM: Previše šunda ima u današnjoj komunikaciji. Kako da ga se naša industrija riješi, postane pitomija, suptilnija, usmjerenija na dobrobit čovjeka, planete u konačnici? Kako vidiš da sam možeš djelovati u tom pravcu?
Miloš Jovanović: Mislim da najveći problem leži u prethodno navedenoj hiperprodukciji. Život postaje neizdrživo brz, svake milisekunde smo bombardovani informacijama i slikama, sve je potrebno sad i odmah, i da bude gotovo za juče. Takav sistem preti da bude poguban za čovečanstvo, jer pored nagomilanog šunda u koritima reka komunikacije, gomilamo i hrpu pravog đubreta koje šteti planeti, a koje je produkt nadrealne frekvencije tržišne potražnje. Smatram da su najuspešnije kampanje i najlepši projekti oni kojima se dalo na vremenu, koje možemo da odnegujemo staloženo i trezveno, i koje nastavljaju svoj život često urezane duboko u pamćenje svih nas. Pošto smatram da naš posao nije individualni sport, mislim da na ove probleme treba delovati timski, zajedno sa klijentima, u cilju smirivanja tempa i vraćanja kvaliteta na račun kvantiteta.
MM: Gdje ćemo te naći nakon posla, šta su tvoje strasti izvan agencije?
Miloš Jovanović: Premalo vremena, previše strasti… iz tog razloga me možete naći u društvu moje devojke, porodice i prijatelja, dok na pecanju, uz gitaru, pišem neku novu muziku za svoju dušu, fotografišući prirodu i u njoj gomilu knjiga koje ne prestajem da kupujem, a ne stižem da pročitam od gomile filmova koje želim, a ne stižem da odgledam.
