Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Razgovarala: Asja Dupanović
Aneta Nedimović digitalni je digitalni kreativni strategy u agenciji New Moment New Ideas Company Beograd. Odrasla je u Australiji, gdje je diplomirala novinarstvo i psihologiju, a kasnije magistrirala na biznis studijama. Nakon što je nekoliko godina radila u oblasti marketinga i kao slobodna novinarka, shvatila je da je reklamna agencija prepuna kreativnih ljudi i da tu treba nastaviti svoju karijeru. Za nju ništa nije toliko inspirativno kao biti okružen kreativnim umovima. Smatrala je da su dvije promjene bolje od jedne pa je promijenila i karijeru i zemlju istovremeno. Vratila se u svoj rodni grad, gdje je prirodno gravitirala New Momentu, najnagrađivanijoj kreativnoj agenciji u gradu.
Bila je digitalni strateg na višestruko nagrađivanom projektu Crvena lopta za Hemofarm fondaciju. Među druge klijente za koje je radila ubrajaju se Izložba “Čistač” Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, Rajićeva tržni centar, Procter & Gamble, Under Armour, Lufthansa, Lidl, Beograd na vodi i Eurobank. Raduje se danu kada će Black Mirror postati naša digitalna stvarnost jer je to istovremeno i zastrašujuće i zabavno.
MM: Odakle potiče tvoje zanimanje za komunikacijsku industriju, inspiracija za rad u oglašivačkoj agenciji i zašto baš New Moment?
Aneta Nedimović: Nikad nisam znala šta tačno želim biti kada odrastem, ali određeni znaci da ću jednog dana svoju karijeru graditi u advertajzingu oduvek su me pratili.
Sa 7 godina: Veoma sam volela da gledam reklame za igračke. Ne zbog igračaka, već zbog reklama.
Sa 12 godina: Svu svoju energiju, trud i srce sam uložila u školski projekat kreiranja turističkog paketa za obilazak prašume, ali nisam se zaustavila na tome. Izradila sam i reklamnu kampanju koja bi se bazirala na više kanala komunikacije, a čak sam napravila i interaktivni bilbord – jer kako bi inače iko saznao za moje izmišljene obilaske?
Sa 14 godina: Otkrivam da je Deda Mraza stvorila Coca-Cola i preispitujem sve što sam smatrala istinitim, pitajući se koliko toga je zapravo marketing.
Dodiplomske studije na univerzitetu: Nakon što sam diplomirala na smeru novinarstva i psihologije, shvatila sam da uživam u pisanju i pisanju o pisanju, ali da ne želim biti novinarka. Volela sam i psihologiju, ali se nisam mogla zamisliti kao psiholog. Vrlo zabavno, zar ne? Ono što me je najviše zanimalo bilo je razumevanje ljudskog ponašanja i stavova, saznanje o tome kako i na šta ljudi reaguju, kao i kako se na njih može uticati.
Postdiplomske studije: Nakon godinu dana rada u marketingu, osetila sam da idem u pravom smeru. Tako sam upisala i master studije biznisa. Tada se desilo, već u četvrtoj nedelji prvog semestra, na seminaru iz Osnova advertajzinga. Kockice su se poklapale kao u holivudskom filmu, a instinkt mi je govorio da je to to – ovo će biti moj život.
Odmor u Srbiji: Nakon tri godine rada u marketingu, bila sam na odmoru u Srbiji kad sam niotkuda počela da se zanimam za lokalnu marketinšku industriju. Krenula sam da istražujem više o beogradskim agencijama.
New Moment mi se činio kao savršen izbor za mene – najbolja agencija na Balkanu, sa sjajnim klijentima i velikim brojem nagrada i priznanja. Ovo je bilo pre osvajanja svih kanskih lavova. Znala sam da je to pobednička agencija, kao što sam znala i da ću jednog dana raditi tamo. Ostatak priče je istorija, a ujedno i najbolji primer manifestacije i zakona privlačenja u mom životu. Vrata se otvaraju i usklađuju se razne okolnosti.
MM: Cijeniš mračnu britansku sci-fi seriju Black Mirror koja ispituje moderno društvo u ne tako dalekoj budućnosti, uticaj tehnologije i neočekivane posljedice njene upotrebe. Šta je po tvom mišljenju najbolji dio digitalnog marketinga i korištenja novih tehnoloških alata, a koji dio digitalizacije može imati negativan uticaj na društvo?
Aneta Nedimović: Iako je reč o naučnoj fantastici, Black Mirror se ne čini previše daleko od stvarnosti koja nas očekuje. Tehnologija nam služi da rešavamo probleme, ali serija istražuje i pokazuje šta se može dogoditi kada tehnologija sama postane problem.
Instagram-ovo uklanjanje opcije follow i skrivanje lajkova, dokaz je da se tehnologija već pokazuje problematičnom, imajući uticaj na naše mentalno zdravlje i društveno ponašanje.
S druge strane, digital je još uvek u svom začetku i Black Mirror samo nagoveštava koje mogućnosti možemo imati na raspolaganju – na nama je da kontrolišemo tehnologiju, a ne da dopustimo da ona kontroliše nas.
Black Mirror nas inspiriše da razmotrimo kako bi izgledali marketing i advertajzing u ovom novom digitalnom svetu, ali nemojmo zaboraviti da je uz holograme, virtualnu i proširenu stvarnost budućnost već stigla. Samo smo zagrebali površinu onoga što se može učiniti za brendove uz korišćenje ovih tehnoloških inovacija. Najbolji segment digitalnog marketinga i korišćenja novih dostupnih tehnoloških alata je taj što smo ograničeni samo svojom maštom. Šta možemo da zamislimo, to možemo i da ostvarimo.
MM: Da li su, obzirom na svoje prednosti, digitalni kanali komunikacije dobili odgovarajući značaj u komunikaciji klijenata, da li im klijenti posvećuju pažnju koju zaslužuju?
Aneta Nedimović: Brendovi širom sveta unapredili su svoju digitalnu komunikaciju, dobar deo svojih marketinških budžeta posvetili su digitalu i eksperimentisanju sa novim digitalnim tehnologijama / alatima / trendovima. U Srbiji je mnogo klijenata i dalje na bazičnom nivou korišćenja digitalnih kanala za komunikaciju. Oni rado troše novac na TV reklame, pa čak i bilborde, ali kada je reč o digitalnom oglašavanju, nisu toliko spremni da otvore svoje novčanike i omoguće nam da stvaramo digitalna iskustva za njihove korisnike / kupce – iako imamo kreativne ideje za njihov brend i iako je digital sada možda i najbolji način za dosezanje i usko targetiranje potrošača. Još je dug put do toga da klijenti digitala posmatraju kao glavni stub komunikacije.
MM: Šta su najveći izazovi tvoje pozicije u agenciji? Kako se nosiš s njima?
Aneta Nedimović: Najveći izazov je prihvatiti da je “klijent uvek u pravu”. Ponekad se čini da razumemo klijente i njihove potrošače bolje nego oni sami, pa izazov leži u predstavljanju naše vizije. Artikulisanje ideja i vrednosti tih ideja je umetnost i veština. Iako je razočaravajuće kad klijent ne prihvati neku ideju (posebno zbog ograničenja budžeta), važno je ne izgubiti moral, jer smo imali i primere fantastične sinergije između agencije i klijenta. U onim trenucima kad izgradimo odnos u kojem nam klijent potpuno veruje, veruje našim procenama i idejama, tad se stvara magija.
MM: Koji su tvoji go-to izvori kada ti nedostaje znanja ili inspiracije?
Aneta Nedimović: Preporučujem svima da stvore vlastite „swipe files“. To je vaša lična kolekcija primera iz vašeg polja rada, koji vam donose inspiraciju – to može biti copywriting, naslovi e-mailova, „consumer journey”, landing stranice, Facebook šabloni reklama, webinar skripte, Instagram story animacije itd. Toj listi nema kraja. Mnogo Facebook i Instagram reklama koji se meni pojavljuju namenjeni su digitalnom marketingu i često imaju korisne „lead magnete” koji se mogu preuzimati. U zamenu za svoju e-mail adresu, došla sam do dosta resursa u ovoj industriji. Moj omiljeni stručni portal je AdWeek. Bavi se vodećim svetskim trendovima kojih bi oglašivači trebalo da budu svesni, a uključuje i inspirativne studije slučaja iz celog sveta.
Nedavno sam počela da čitam knjigu Tehnika za stvaranje ideja, koju je napisao James Webb Young. Iako je knjiga prvi put studentima predstavljena 1940. godine, mnogo pre digitalne ere, ideje su vanvremenske. To je inspirativna knjiga o generisanju ideja kad god je potrebno, bez obzira na temu. Druga knjiga koju preporučujem za pronalazak nadahnuća je Ukradi poput umetnika, koju je napisao Austin Kleon.
MM: Kao kreatori komunikacije imamo moć uticaja na pojedince i cijela društva. S tom moći dolazi i velika odgovornost da djelujemo pozitivno, podstičemo promjene na bolje i inspirišemo humanost. Jesmo li kao industrija još uvijek samo dio problema? Kako kao mlada liderka vidiš da vi mladi možete zadati kurs industriji koja će biti dio rješenja?
Aneta Nedimović: Vremena se menjaju. Milenijalsi su ‘budni’. Mladi brinu za okolinu i društvena pitanja. Savršenstvo je izašlo iz mode, in je sve što nije savršeno. Ljudi žele da vide prizemne brendove s kojima se mogu poistovetiti. Od brendova se očekuje da ispričaju svoju priču, a deo te priče uključuje i doprinos zajednici. Naš zadatak je da vodimo brendove i pomognemo im da se snađu u novoj eri “probuđenih” potrošača, pomažući im pri povezivanju s njima, kao i u pronalaženju mogućnosti i načina da uzvrate i/ili podrže lokalnu i globalnu zajednicu. To ne sme biti bazirano na jednostavnom organizovanju društveno-odgovornih aktivnosti u okviru godišnjeg marketinškog plana, već na tome da brend bude poznat kao društveno/ekološki svestan, jer to je nešto što potrošači cene.
MM: Šta su tvoje strasti van agencijskog života?
Aneta Nedimović: Uzbudljiva su mi nova iskustva i volim osećaj kada naučim nešto novo, kao i da sama sebi postavljam izazove. Zato često započinjem nove hobije i sporedne projekte. Proteklih godinu dana bila sam jedna od glavnih organizatora Z6NE BGD, organizujući trap-večeri u najboljim beogradskim noćnim klubovima. Za istinske ljubitelje trap-a, samo ime bi trebalo biti dovoljno da signalizuje vrstu muzike koja će se puštati, ali za one koji ne znaju, Zona 6 je okrug u Atlanti (SAD) i rodno je mesto trap muzike. Ono što je počelo kao mesečni događaj, postalo je nedeljni event.
Moja strast je i fotografisanje građevina, posebno neo-klasične arhitekture iz 18. veka, kao i pravoslavnih crkava i manastira, posebno moravskog, raškog i baroknog stila. U oba slučaja, oblici koji me privuku su najpre prijatni za oko, nakon čega me i kao ljubiteljku istorije, fascinira i priča svake od tih građevina. Fotografišem polaroidom – njegova ograničenost me sprečava da snimim stotine fotografija. Umesto toga, primorava me da se fokusiram, procenim objekat iz svih uglova pre nego se odlučim za jedan koji želim da sačuvam fotografijom.
