Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Piše: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP
Pogodili ste, ovaj tekst je reakcija na kiks jednog velikog svetskog brenda, kome je ovih dana neko preuzeo nacionalni internet domen u Srbiji, na koji su, ko zna zašto zaboravili, a onda taj domen preusmerio na sajt glavnog konkurenta. Ne, ovo se ne događa samo na Balkanu, već i širom sveta.
Za pravno neupućene čitaoce da odmah razjasnimo: robna marka i naziv internet domena nisu isto, iako mogu da zvuče slično ili potpuno isto. Jer robne marke (tačnije: žigovi) se registruju u postupku pred nacionalnim telom za zaštitu intelektualne svojine, a internet domeni se registruju kod ovlašćenih registara domena. Ta dva procesa ni na koji način nisu automatski povezana, već vlasnik robne marke mora sam da brine o tome da obezbedi i odgovarajući domen uz nju.
OK, odgovorili smo na pitanje iz podnaslova, nema potrebe da čitate ostatak teksta, već krenite pravo u registar žigova ili registar domena i obavite to! Ali, da, znamo šta vam se desilo – neko je pre vas već registrovao internet domen koji glasi baš onako kako bi odgovarao uz vašu robnu marku… Srećom, nije još uvek sve izgubljeno.
Najpre morate da znate da registracija internet domena funkcioniše po principu “prvi u vremenu, jači u pravu”, što narod kaže “ko prvi domenu – njegov je”. Ali, u uslovima registracije domena jasno piše da registrant (korisnik naziva domena) izjavlјuje da, prema svom najbolјem znanju i svom iskrenom uverenju, registracija traženog naziva domena ne povređuje tuđe pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo. Takođe, izjavlјuje da domen ne registruje protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, te da domen neće svesno da koristi protivno ovim načelima. Međutim, postoje i firme i pojedinci koji jeftino registruju domene sa nazivima koji zvuče kao naziv tuđe firme ili brenda, kako bi ih kasnije skupo preprodali.
Kako da ipak preuzmete željeni internet identitet? Zavisi od toga da li je taj koji je registrovao željeni naziv domena to uradio iz dobrih ili zlih namera. Ukratko: da li on stvarno ima neko smisleno pravo na takav naziv domena ili je to uradio zbog neopravdane koristi. Pravna definicija i postupak su, naravno, mnogo složeniji, i podrazumevaju da ako mislite da je neko povredio pravo intelektualne svojine, ili neko drugo subjektivno pravo koje pripada vama, registrujući neki od naziva internet domena, imate pravo da pokrenete postupak pred sudom ili nekom lokalnom arbitražnom komisijom, ako su nacionalni internet domeni u pitanju.
Da biste kao tužilac tako pokrenut domenski spor na kraju i dobili, mora da se dokaže da su zbirno ispunjeni sledeći uslovi: da je naziv domena istovetan ili zbunjujuće sličan vašem zaštićenom žigu, da tuženi registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni naziv domena i da je tuženi registrant naziv domena koristio protivno načelima savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja. Ovo poslednje znači da je registrovao naziv domena u cilјu prodaje ili davanja u zakup tužiocu ili tužiočevom konkurentu po nesrazmerno većoj ceni od cene registracije domena, kako bi sprečio tužioca da ga koristi kao naziv domena za svoj zaštićeni žig ili naneo štetu svom poslovnom konkurentu, ili da je koristio naziv domena koji je istovetan ili bitno sličan zaštićenom žigu tužioca, radi zarade zbunjivanjem i privlačenjem posetilaca na svoj sajt.
Svi gore opisani uslovi i procedure su bazirani na primeru Registra nacionalnog internet domena Srbije, ali veoma slični ili istovetni su arbitražni postupci za domenske sporove širom sveta. Troškovi arbitražnog postupka koštaju od 1500 evra pa naviše, zavisno od broja naziva domena, dužine postupka i svih potrebnih radnji u toku postupka. Ko vam je kriv, kad niste na vreme izdvojili par desetina evra da na vreme registrujete taj željeni naziv domena…
