Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Piše: Boris Marčetić, Creative Director, Popular Bruketa & Žinić OM
Pre nekoliko večeri sam bio u provodu. Žena mog prijatelja je izašla u grad sa drugaricama, a njemu je zapala obaveza da sedi kući i babysitt-uje, pa me je pozvao na druženje uz pivo.
Odmah pošto sam ušao, pohvalio mi se novim gadgetom, viknuvši u pravcu male valjkaste kutije: “Alexa, tell me a Chuck Norris joke”… To je bio moj prvi susret sa kućnim uređajem pod imenom Amazon Echo, kojeg je razvio najveći svetski online retailer – kompanija Amazon.
Amazon Echo predstavlja kombinaciju zvučnika i virtuelnog asistenta kojeg kontrolišete glasnovnim komandama, a odaziva se na ime Aleksa. Moglo bi se reći da je Aleksa Amazonova kućna opcija Apple-ove Siri.
Ukoliko niste imali prilike da vidite/čujete Aleksu u funkciji pogledajte kratak demo:
https://www.youtube.com/watch?v=24Hz9qjTDfw
Aleksa uvek spremno odgovara na postavljena pitanja, podseća vas na dnevne obaveze, čita vam vesti, vremensku prognozu, izveštaje sa berze, priča viceve, preporučuje mesta za izlazak… Aleksa vam omogućava da glasom kontrolišete sobnu temperaturu, svetlo i ostale električne uređaje. To je uređaj preko kog stream-ujete muziku ili filmove, koji vam omogućava online poručivanje gotovo bilo čega – od kućnih namirnica do Uber-a.
U najkraćem – uređaj u koji ćete se zaljubiti na prvi pogled, odnosno na prvu izdatu komandu. I sve to dobijate za tričavih 120 dolara!
Gde je caka? Naravno, u Amazononoj proceni da će vas udobnost poručivanja koju vam Aleksa pruža motivisati da sve što vam je potrebno kupujete upravo preko njihovog servisa. A zašto i ne biste. Zar nije savršeno jednostavno da dok udobno zavaljeni, gledajući film samo viknete: “Aleksa, poruči mi Pepperoni pizzu iz Domina”, i topla večera stiže na vrata za manje od 30 minuta!
Nameće se pitanje, da li je ovo jedina korist koju Amazon ima od toga što koristite njihovog virtuelnog asistenta. Kako navode na svom sajtu – Aleksa stalno uči i postaje pametnija. Što više komunicirate sa njom, ona se navikava na boju vašeg glasa, vaš vokabular i fraze koje koristite…
A da li se i korisnik navikava na Aleksu? Da li ćemo se vremenom toliko opustiti da ćemo mogućnost pravljenja izbora prepustiti sistemu u koji smo stekli bezuslovno poverenje? Da li ćemo samo reći: “Aleksa, gladan sam!”, a Amazon će već znati koje jelo u tom trenutku treba da nam isporuči? Ili ćemo i odluku kada i koliko treba da jedemo prepustiti sitemu koji će nam samostalno isporučivati artikle koje želi?
U svakom slučaju, Amazonova Aleksa je tektonski uzdrmala IT industriju. Mnogi stručnjaci procenjuju da se od prvog smartphone-a nije pojavio uređaj koji je napravio veći tehnološki pomak. Čak i Google najavljuje za kraj 2016. svoj odgovor na Aleksu – virtuelnog kućnog asistenta pod imenom Google Home. Šta će biti usluge koje će nam ovaj uređaj pružati još nije poznato. I šta su sve informacije koje će očekivati da dobije zauzvrat?
Da li će naši virtuelni kućni asistenti budućnosti tačno znati kada jedemo, kada spavamo, kada smo veseli, a kada tužni, kada vodimo ljubav? I kako sve mogu da iskoriste te informacije? I na koji način kompanije, brendovi i oglašivačka industrija treba da se pripreme za sledeću veliku stvar? Saznaćemo uskoro.
Kao što rekoh, super sam se proveo na babysitting-u kod prijatelja. Pili smo pivo, jeli grickalice, razmenjivali očinske savete, ogovarali žene, pravili važne poslovne planove…
Aleksa je sve vreme stajala u ćošku, ćutala i slušala.
