Kada sam 1991. godine došao da radim u Saatchi & Saatchi kod Dragana Sakana, jedna od prvih osoba koja me je iskreno prihvatila bila je Sanja Lončar.
Iako dve godine stariji, od nje sam učio o pisanju, o ljudima, o životu u agenciji. Bila je studiozna i vredna, ali nije bila „klasični kreativac“. Sanja je znala ljude. Razumela je suštinu brendova, ali još više suštinu karaktera. Bila je i odličan strateg i majstor reči. Znala je da koristi obe strane mozga, ali najvažnije, koristila je celo srce. Za posao. Za kolege. Za klijente.
Zajedno sa Nadeždom Milenković i Dejanom Bojovićem Bojketom, kreirala je neke od najpoznatijih kampanja s početka devedesetih i važila za jednu od Saatchi zvezda tog vremena.
Tek kasnije sam saznao da je Sanja ćerka marketing legende, Žozefa Ivana Lončara. I tada mi je sve nekako dobilo još dublji smisao. Imala je to urođeno razumevanje poruke, medija, ljudi i vremena, ali ono što ju je izdvajalo bilo je to što nikada nije prestala da radi iz uverenja, a ne iz pozicije.
A onda je, kad je rat počeo, otišla u Sloveniju. I tamo, korak po korak, izabrala drugi put. Izašla je iz advertajzinga i posvetila se zdravlju, prirodi, znanju i ljudima, onako kako je oduvek znala…duboko, celim bićem.
U Ljubljani je postala jedna od najvažnijih ličnosti u oblasti prirodnog zdravlja, edukacije i holističkog pristupa životu. Bila je urednica, predavač, istraživač, autorka 23 knjige, vođa najvažnijeg pokreta za zdravlje čoveka i prirode u Sloveniji.
Stvorila je svet oko portala Zazdravje.net i hiljadama ljudi pomogla da pronađu odgovore tamo gde ih medicina više nije nudila. Nije lečila, učila je ljude da ne zaborave kako se leče sami.
I opet, s obe strane mozga. I sa celim srcem.
Jučer nas je zauvek napustila. A ja danas, dok pišem ovo, osećam duboku zahvalnost što sam je poznavao i tugu što se nismo videli godinama.
Počivaj u miru, draga Sanja.
Ostaješ deo svih nas koji smo imali sreću da te upoznamo.
