Misa Lukic, osnivač i CEO Brand Sapiens
Budućnost rada: Analiza izveštaja Svetskog ekonomskog foruma 2025
Nedavno sam imao priliku da detaljno pročitam Future of Jobs Report 2025 koji je objavio Svetski ekonomski forum (World Economic Forum). Na prvi pogled, izveštaj izgleda očekivano…veštačka inteligencija raste, tehnička pismenost se podrazumeva, kreativnost postaje valuta i sve ide ka digitalnom, fleksibilnom i globalnom tržištu rada.
Ali kada se čovek udubi, počinje da prepoznaje pukotine u načinu razmišljanja. Ne u samim podacima, već u paradigmi iz koje ti podaci nastaju. Jer ovaj izveštaj ne govori samo o tome koje će veštine biti tražene, već i o tome kako biznis danas, a što je još bitnije sutra, vidi čoveka. A to je možda najvažnija ali i najopasnija dimenzija ovog dokumenta. Ovo nije samo izveštaj o radu. Ovo je dijagnoza svesti poslovnog sveta.
Zato želim da podelim svoje uvide. Ne kao ekonomski analitičar, već kao neko ko se bavi dizajnom budućnosti poslovanja, liderstva i čoveka u eri veštačke inteligencije.
Evo do čega sam došao kada sam analizirao ovaj izveštaj dublje, kroz četiri ključna segmenta veština koje on kategorizuje:
Kvadrant 1: “Core Skills in 2030” – Veštine koje rastu i već dominiraju
Šta je sigurno tačno:
U ovom kvadrantu se nalazi ono što bismo i sami prepoznali kao ključno:
- AI & Big Data
- Tehnološka pismenost
- Kreativno razmišljanje
- Analitičko razmišljanje
- Otpornost, fleksibilnost, agilnost
- Liderski uticaj i motivacija
- Talent menadžment
- Radoznalost i učenje tokom života
- Svest o sebi
- Sistemsko razmišljanje
- Empatija i aktivno slušanje
Ove veštine su fundament nove svesti o radu. I s pravom se nalaze u vrhu.
Ovde se u potpunosti slažem sa poslodavcima. Ali postavlja se pitanje…koliko ih zaista razvijamo, a koliko samo imenujemo kao “važne”? Jer većina organizacija još uvek meri samo KPI kao što su EBITDA (bez uvida u održivost), troškovnu efikasnost (cost cutting po svaku cenu), kratkoročni ROI kao dominantnu vrednost (umesto dugoročnog razvoja). Još i dalje se uglavnom mere aktivnosti ali ne suština, meri brzina ali ne pravac, meri kvantitet ali ne kvalitet ljudskog doprinosa…i kroz to ohrabruje operativna poslušnost, a ne stvaralačko razmišljanje i inovativnost.
S druge strane, u istom kvadrantu nalaze se i neke od najvažnijih veština budućnosti, poput empatije, sistemskog razmišljanja, motivacije i samosvesnosti. Ali njihova pozicija unutar kvadranta otkriva koliko su potcenjene kad se radi o veštinama za budućnost.
Empatija, recimo, stoji na samoj donjoj granici vertikalne ose, što znači da poslodavci ne očekuju da će joj važnost značajno rasti do 2030. A ako u svetu, koji sve više otuđuje, ubrzava i fragmentira, empatija nije prepoznata kao ključni resurs, onda ne gledamo u budućnost. Produžavamo logiku prošlosti. Empatija nije ukras timske dinamike. Ona je duhovni nerv svake zdrave organizacije. Nije „mekana“ veština. Ona je moć da ostanemo ljudska bića u sistemima koji nas sve više pretvaraju u funkcije. Zato nije dovoljno što se empatija „formalno“ nalazi u pravom kvadrantu.
Pitanje nije da li je tu. Pitanje je zašto nije mnogo više na vertikalnoj skali?
Kvadrant 2: “Emerging Skills” – Veštine koje su potcenjene danas, ali u porastu
Ovo je interesantna zona jer pokazuje šta poslovni svet tek počinje da shvata kao važno:
- Ekološka odgovornost
- Cyber bezbednost
- UX dizajn i dizajnersko razmišljanje
Ovde se vidi pozitivan zaokret i treba ga ohrabriti. Ali ove veštine ne rastu same od sebe. Potrebno ih je sistemski integrisati u kulturu kompanije, a ne tretirati ih kao trend. Posebno ekološka i etička dimenzija, koje još uvek mnogi tretiraju kao ESG checkbox, umesto kao novi temelj poslovne odgovornosti.
Kvadrant 3: “Stabilne veštine” – Važne danas, ali neće rasti
Ovaj kvadrant prikazuje veštine koje poslodavci i dalje smatraju važnim, ali ne veruju da će njihova važnost rasti do 2030. godine.
U njemu se nalaze samo dve veštine: Servisna orijentacija i korisnička podrška te Upravljanje resursima i operacijama. I upravo to govori mnogo, ne o veštinama, već o stavu prema ljudskom aspektu poslovanja.
- Servisna orijentacija i korisnička podrška
Na površini deluje logično – automatizacija, chatbotovi i AI agenti preuzimaju osnovne forme korisničke podrške. Ali ako tu veštinu svedemo na „rešavanje zahteva“, propuštamo njenu suštinu. U doba automatizacije, ljudski dodir postaje luksuz. I zato postaje dragocen.
Prava servisna orijentacija danas nije operativna, već emocionalna i strateška. Ona ne podrazumeva „izvršenje“, već stvaranje iskustva, razumevanje potreba i građenje odnosa. Ako je izbacimo iz fokusa, nećemo izgubiti produktivnost. Izgubićemo povezanost.
- Upravljanje resursima i operacijama
Ova veština danas izgleda suvo i „administrativno“. Ali ispod površine krije se nešto mnogo dublje – odgovornost, održivost i balans.
Upravljanje resursima ne znači samo „efikasno raspoređivanje ljudi i budžeta“. To znači donošenje odluka koje uzimaju u obzir dugoročne efekte, ljudske kapacitete i sistemsku celinu.
U vreme kada se govori o regenerativnim modelima, cirkularnoj ekonomiji i ESG standardima, ova veština bi trebalo da evoluira, ne da stagnira. Zato je zabrinjavajuće što se nalazi među onima koje ne očekujemo da rastu. Ne zato što nije dovoljno važna, već zato što je pogrešno shvaćena.
Stabilne ne znači irelevantne. Ali znači potcenjene.
Ako ove veštine ostanu „na istom nivou“, to neće ugroziti procese. Ali može ugroziti ljudskost, održivost i emocionalnu inteligenciju poslovanja. Ove dve oblasti su mesta u kojima čovek može i mora nadmašiti mašinu…ne u brzini, već u dubini, brizi i odgovornosti.
Kvadrant 4: “Out of Focus Skills” – Poslodavci misle da su ove veštine suvišne. A možda su neke od njih upravo najvažnije.
Ovo je najopasniji deo grafikona – jer otkriva šta kolektivni um biznisa gubi iz vida.
Sa nekima se zaista možemo složiti:
- Manualna spretnost i preciznost
- Ponavljajuće operativne radnje
- Osnovno programiranje
- Klasična korisnička podrška
- Memorisanje informacija
Ove funkcije zaista preuzimaju algoritmi, roboti, automatizovani softverski sistemi i AI asistenti. I to je zdrav signal.
Ali šta je sa ovim veštinama koje su takođe ovde?
- Čitanje, pisanje i matematika
- Mentorstvo i podučavanje
- Global citizenship
- Višejezičnost
- Marketing i mediji
Za mene, to nisu „zastarele“ veštine.
Ako čitanje, pisanje i matematiku posmatramo kao puko savladavanje osnovnih školskih sadržaja, onda ne razumemo da su one temelj svake sposobnosti da razmišljamo jasno, izražavamo se precizno i donosimo logične odluke.
Ako mentorstvo vidimo samo kao HR funkciju, lako ga zamenjujemo AI tutorom. Ali mentorstvo je prenošenje mudrosti, karaktera i identiteta. Ono gradi kontinuitet koji nijedna platforma ne može programirati.
Ako višejezičnost posmatramo kao prevod, zaboravljamo da je jezik ulaz u svet drugih ljudi, kultura i osećanja. Višejezičnost razvija empatiju, interkulturnu fleksibilnost i sposobnost da slušamo druge a ne da ih samo razumemo.
Ako marketing posmatramo samo kao oglašavanje, naravno da deluje manje važno. Ali marketing je danas disciplina koja integriše strategiju, dizajn, psihologiju, tehnologiju i svest, sa ciljem da oblikuje ne samo percepciju, već i realnost. To nije samo alat komunikacije, već alat sistemskog uticaja…između ostalog…kako se proizvodi kreiraju, brendovi pozicioniraju, organizacije ponašaju i vrednosti žive.
Ako globalno građansko razmišljanje nazivamo idealizmom, zaboravljamo da živimo u svetu koji deli krize, ekosisteme i odgovornost. Bez tog pogleda, ne postoji liderstvo…postoji samo lokalna efikasnost bez globalne svesti.
Pitanje za kraj: Da li je ovo zaista izveštaj o budućnosti rada i veština koje će nam biti neophodne ili je možda i nešto dublje?
I zato ovo nije izveštaj o budućnosti rada. Ovo je ogledalo stanja kolektivne poslovne svesti. Zato ga ne treba čitati kao nepogrešivu istinu, već kao poziv na preispitivanje.
Ne da bismo se prilagodili onome što jeste, već da bismo dizajnirali ono što može biti.
Budućnost neće oblikovati samo tehnološke veštine. Oblikovaće je sposobnost da ostanemo duboko ljudski u svetu koji postaje sve više digitalan.
Ako ne negujemo ono što nas čini autentično ljudskim, neće nas zameniti AI zato što je bolji. Zamenićemo sebe jer smo zaboravili da budemo ljudi i celovita bića, a ne samo funkcije.
