Piše: Zoran Avramović
Za dolazak na cilj potrebne su samo dve stvari: agresivna vožnja kroz široko postavljene kapije finansijskih propisa i revers uzet iz budućeg vremena fudbala, ako ga bude
Fudbalski kapital ne zna za hibernaciju. Tek minuli zimski prelazni rok pokazao je kao nijedan do sada da top-transfer igrača podrazumeva zaobilaženje prepreka u sivoj zoni ove delatnosti. Za dolazak na cilj potrebne su samo dve stvari: agresivna vožnja kroz široko postavljene kapije finansijskih propisa i revers uzet iz budućeg vremena fudbala, ako ga bude!
Rizičan slalom kroz UEFA Finansijski fer-pej vozi se na Ostrvu. Američki milijarder Tod Boli uložio je ovog januara u igračke akvizicije čak 330,5 miliona evra. To je za petinu više nego što su u poluvremenu sezone u transfere zbirno investirali Bundesliga, La liga, Serija A i Liga 1. Kako ovo okarakterisati nego kao reprodukcija nejednakosti među bogatima. A šta to tek znači za one izvan kruge petice i one pod još šire otvorenim šestarom – držimo im palčeve!
Enco Fernandez, najbolji mladi fudbaler FIFA Svetskog kupa u Kataru, bio je najsjajnija zvezda zimskog transfer neba. Talentovani Argentinac na Mondijal je stigao sa procenjenom vrednošću od 20 miliona evra, a dva meseca kasnije sa oreolom svetskog šampiona, čemu je dao veliki doprinos, njegova cena je skočila na 121 milion. Toliko je bio spreman da plati Tod Boli, naslednik Romana Abramoviča na Čelsijevom komandnom mostu. Benfikin vezista je po visini transfera nadmašio Džeka Griliša koji je iz Aston vile stigao u Mančester siti za 118 miliona evra. Fernandez je oborio rekord, a Čelsi je oborio ili izigrao neka pravila finansijskog poslovanja.
Da podsetimo, UEFA Finansijski fer-plej (FFP) donesen je pre skoro deceniju ipo sa ciljem obezbeđivanja finansijske održivosti klubova. Njegov glavni princip je transparentnost u zaradi i potrošnji, što bi trebalo da dovede do učvršćenja pozicije kluba u održivi dugogodišnji biznis i razvoj. Urađene su vremenom njegove određene korekcije, razmatralo se uvođenje seleri-kepa, ali kako Evropska komisija ne dozvoljava ograničenje plata, ostaje da se od deklarativnih nastojanja za postizanje pravičnijeg tretmana klubova po pitanju ekonomske snage, učini napor više – ojačanje paragrafa-adaptera na sve jače i obilnije finansijske struje koje ulaze u fudbal.
Čelsi je za dolazak novih igrača od početka sezone uložio 630 miliona evra i na taj način premašio investicije Barselone iz 2017/18. Katalonci su tada od prodaje fudbalera zaradili mlijardu evra, a „plavci“ sada tek nekoliko desetina procenata tog iznosa. Pa, kako su onda Enco Fernandez i još jedan ceo tim mogli da pređu, odnosno da budu registrovani za klub sa Stamford bridža? Iskorišćena je rupa u FFP, angažovana je kompanija koja je otkupila Fernandezov ugovor sa Benfikom, a onda je Čelsi sa tom kompanijom potpisao ugovor na osam godina za isplatu transfera Argentinca. Tako će u prispeću obaveza za ovu i naredne godine biti samo po 15 miliona. Ovakva finansijska akrobatika naravno naišla je na oštru osudu ostalih članova visokog evropskog društva, a predsednik La Lige Havijer Tebas kategorički tvrdi da je reč o „finansijskom dopingu“, odnosno ubrizgavanju novca koji klubovi ne generišu. Podaci su upozoravajući: Do 2021. Premiership i Championship su izgubili 3 milijarde evra, a La Liga 250 miliona evra. U istom periodu, akcionari dva glavna ranga engleskog fudbala uložili su 3,5 milijarde evra, u Španiji 450 miliona evra. A šta će biti, ako se neki akcionar povuče? Šta će sve on povući na dno? Ne prizivam, daleko bilo, ali podsećam: Kad je “Titanik” isplovljavao iz Sautemptona more je bilo mirno…
