Piše: Zoran Avramović
Dve informacije na ostrvu primljene su ovih dana sa jednakom ravnodušnošću: Alexsander Isak, doskorašnji napadač Njukasla prešao u Liverpul za 125 miliona funti; U zapadnom Jorkširu danas se očekuje promenljivo oblačno vreme sa kišom.
Visoki transferi. koji su poodavno probili “stotku” zvučnog zida, u Engleskoj postali su prirodna pojava. I za navijače rasplamsaj velike nade u dolazak boljeg vremena.
Prevlađujući narativ je postalo to da gotovo svi nacionalni šampionati u Evropi jesu zapravo razvojne “divizije” Premijer lige. Nimalo skromno, ali oni se ne prave Englezi. Takvi su. Za ono što su napravili u fudbalu i od fudbala za vek i po treba im skinuti kačket ili šešir!
U svojoj prvoj sezoni (1992/93) Premijer liga je brojala 13 stranaca, među kojima su za većinu najjača imena bili Erik Kantona (Francuska) i Peter Šmajhel (Danska). U vremenskom luku nešto dužem od 30 godina ovo takmičenje je, ne strahujući od gubitka engleskog identiteta, postalo – ujedinjene nacije fudbala. U tekuću sezonu premijerligaši su startovali sa 431 strancem.
Dugo je Južna Amerika bila šematizovana činjenica u konceptu originalnosti, talenta i fudbalskog kvaliteta pa su shodno tome premijerligaši nastojali, ne štedeći novac, da angažuju one koji su na britansko ostrvo donosili fudbalski dah sa ulica Rija, Buenos Ajresa, Bogote, Montevidea ili Santjaga, kao simbola dobrog i perlastog fudbala koji se tamo igrao.
Ovogodišnji prelazni rok potvrdio je trend koji je doskora bio nezamisliv. Kada pogledamo listu 50 najvećih transfera ostvarenih ovog leta u engleskoj Premijer ligi, vidimo da jedan višedecenijski zlatni majdan nije više isključivi prioritet. Nalazišta su proširena. Pomenuti Alexander Isak švedska je škola, rođen u Solni, rastao u AIK-u, dok je, recimo, Benjanim Šeško, koji je iz RB Lajpcig stigao u Muncaster junajted za 76,5 miliona, slovenački đak iz učionica u Trbovlju i Krškom. Veliki koriste periferni vid sa pomeranjem fokusa na nove revire i nova imena bez kojih jedna tako ozbiljna industrija zabave, kao što je fudbal, jednostavno ne može da egzistira.
Za klubove čiji budžeti se ne pune novcem petromonarhija, investicionih ili nekih drugih fondova, ostaje pregalački rad na izvajanju fudbalske profilacije talentovanih dečaka i devojčica. Ne sme da se zaboravi, niti od brda transfer-novca da se izgubi iz vida činjenica da je klub zvezda vodilja kroz lavirint koji se mora proći da bi se stiglo do najveće scene.
I još nešto jako važno treba da se nađe u planeru. Skauting! Istraživanja su pokazala da je osetno manji broj mališana zainteresovan za sportske aktivnosti. Baza je smanjena. Nije otkriven još neki “hibrid” kako bi svaka generacija iz omladinske škole donela željene plodove. Zato je potrebno otvoriti četvore oči pa pogledati u okolna dvorišta ili stalno držati uključen lap-top i držati svet na oku. Fudbal je globalna igra. I globalna šansa!
Novac je uporišna tačka na kojoj se u ovoj proizvodnji zabavnih sadržaja u kojoj je, za razliku od drugih sličnih delatnosti, mnogo više strast- sve zasniva na novcu. Stvar je motiva, pritiska lokalne zajednice i tereta tradicije šta se želi. Obrnuti novac, osvojiti titule, ući u kontinentalna takmičenja, ostati ili opstati?
