Piše: Zoran Avramović
Hteli to priznati ili ne, ali neke računice lako bi mogle da skliznu sa litice svesti o fudbalu. Na delu je otvoreni pokušaj deložacije strasti i to kroz zagovarane postupke u globalnom pokrivanju planete ovom igrom, a suštinski svi ti projekti pisani su rukom pohlepe. Zato će u vremenu koje je pred nama biti jako važno kako će na ovo reagovati oni za koje mnogi “projektanti” veruju da su samo “bučna masa”. Greše u toj samoobmani o sopstvenoj izuzetnosti oni koji fudbalu traže isključivo društvenu afirmaciju planetarnih razmera.
Javnost i to širu od fudbalske, uz ogradu da nisam siguran da takva postoji, ustalasale su vesti da je UEFA nakon višenedeljnog razmatranja (nevoljno) dala saglasnost da se meč La Lige Barselona – Viljareal odigra 20. decembra u Majamiju, u Seriji A da Komo ugosti Milan 8. februara u Pertu.
Bila je to banknota koja je prelila čašu. Evropski fudbalski eko sistem opet se nalazi na meti krupnog interesa. Koji to bauk kruži Evropom? Podsetimo samo na snažne pokušaje prekrajanja takmičenja koji su pod okriljem UEFA po profit-šnitu: Izvlačenje Superlige (bogatih) ili beskrupuloznog nametanja u režiji FIFA međunarodnog kalendara utakmica koji predstavlja jasnu i neposrednu pretnju društvenoj infrastrukturi, postojećem sistemu i široko zasnovanoj održivosti evropskog fudbala.
Monetarni udar na evro-fudbal kao najrazvijeniji na planeti kreće sa erupcijom iz februara 2016. kad je Đani Infantino izabran za predsednika Svetske fudbalske federacije. Za ilustraciju napred navedenog samo dva primera. FIFA Svetski kup 2018. u Kataru održan je u zimu, što je izazvalo prekid nacionalnih šampionata. I drugo, FIFA Svetsko prvenstvo za klubove imalo je 32 učesnika, uz opciju prošpirenja na čak 48. Sve su to mine pod evropskom kopačkom.
Jednostavno i slikovito: Invazija infantino(mani)manije na Stari kontinent!
Koliko je sve otišlo daleko pokazuje i to da je lopta doskakutala do klupa Evropskog parlamenta. Nije to iznenađenje, ne samo što asocijacija Evropski fudbalski klubovi broji 800 članova, nego što je fudbal bez, ikakve sumnje, najjači kohezioni faktor na kontinentu. Iz tog razloga sasvim je razumljivo što je EP stao u odbranu evropskog modela fudbala, jasno izražavajući podršku kako UEFA tako I udruženju nacionalnih liga koji se suočavaju s finansijskim oportunističkim pretnjama i to sve zarad koristi nekolicini, a na štetu većine.
Fudbal je autentična evropska priča. Zapravo, bajka. Finansijska elita koja je ušla u njega iskoristila bi ga za uspavanku, za “laku noć, fudbalska deco”. Tvrdnja iz Niona da je vreme da EU i vlade država dodatno podrže model evropskog fudbala osiguravanjem zaštitnih mera koje su potrebne kako bi on i dalje imao ulogu barjaktara, održavši globalnu dimenziju, a ipak ostajući duboko ukorenjen u lokalnim zajednicama – jeste istovremeno i vapaj ohrabrenja. Jasno je prepoznato da se sivi oblaci prepunjeni novcem rulaju po terenu, a opet i na ovom primeru se vidi da je fudbal više od igre, ne pitanje grada, regije ili države nego celog kontinenta.
Bučna masa sa tribina ima “zlatni glas” koji će presuditi – da li će njihovi ljubimci igrati utakmice kao do sada u ambijentu tople i neprekidne navijačke emocije ili 13.709 km daleko u Pertu, možda aranžirati stoni fudbal ili uzeti tablet u ruke?
