This article is also available in: English
Piše: Milena Garfield Trobozić
„Ta stvar uništava memoriju i slabi um, oslobađa ga od napora koji ga čini snažnim. To je nehumana stvar”. Ovako u svom dijalogu Fedar ili o Lepoti Platon citira Sokrata. „Ta stvar” iz ovog citata odnosi se na novu “nehumanu tehnologiju pisanja“.
Sokrat koji je, kao što znamo, samo usmeno prenosio svoja razmišljanja, bio je duboko uznemiren uverenjem je da će ljudsko pamćenje, pa time i um i sposobnost mišljenja, biti uništeno novim tehnološkim pronalaskom: perom za pisanje. Ali desilo se upravo obratno: Ljudska kutura i civilizacija su se razvili do neslućenih granica zahvajujući razvoju pisane reči.
Tekstovi su, doduše, pisani rukom, te su knjige i zapisi bili retki, skupi i dostupni samo povlašćenima.
Sve do Gutenberga. Zahvaljujući njegovoj novoj tehnologiji, štamparskoj presi, došlo je do razvoja masovne proizvodnje pisanih dokumenata, pa i knjiga. Mnogi pesnici, mislioci i pisci toga doba, čiji su prefinjeni stihovi i uzvišena prozna dela postojali samo u formi veoma dragocenih i retkih knjiga, namenjenih visoko učenim ljudima koje su kao vredni predmeti bile u posedu samo bogatih i moćnih, bili su zabrinuti zbog pojave nove štamparske tehnologije, baš kao i Sokrat nekad, zbog pera za pisanje.
Jadikovali su nad činjenicom da nova tehnologija omogućava širenje bezvrednih i vulgarnih sadržaja koji podilaze najnižem ukusu neobrazovane publike. Među sadržajima koje su „neprosvećeni” gutali, a novonastalo tržište proizvodilo, naročito su bili popularni takozvani viteški romani prepuni aždaja, zmajeva, nesrećnih princeza, vitezova koji su ginuli, pa odmah potom vaskrsavali, divova bez glave i sličnih senzacionalističkih čudesa koje je neprosvećeni narod naprosto obožavao. Učeni ljudi su bili uvereni da će ova pošast uništiti sve prave kulturne vrednosti, dovesti do pada ukusa i masovnog zaglupljivanja publike.
Ali, desilo se suprotno. Gutnebergova nova tehnologija štampe pomogla je širenju opšte pismenosti, razvoju univerziteta u Evropi i procvatu književnosti. Poplava petparačkih viteških romana i kičerajskih pastorala koji su se „masovno“ štampali i prodavali za „pet para”, navela je Servantesa da napiše priču o siromašnom zemljoposedniku koji je usled loše literature pomerio pameću. Taj nesrećnik je sam sebe nazivao Don Kihotom od Manče i, mada sasvim pomračenog uma, postao je prvi globalni super junak našeg doba. Zahvaljujući novom tržištu Latinske Amerike i novoj tehnologiji, Don Kihot se prodao u za to doba neviđenom broju primeraka. Izdavač je, kao i svaki dobar menadžer, odmah naručio nastavak. Tako je nastao drugi deo „Don Kihota“ koji se smatra pretečom modernog romana, nove književne forme koja je zauvek promenila istoriju pripovedanja (ili kako se to danas popularno zove storytelling-a). Ne samo da nova tehnologija štampe nije uništila književnost, već je doprinela demokratizaciji znanja i direktno uticala na nastanak najvažnijeg književnog žanra bez koga se danas književnost ne može ni zamisliti: realističkog romana.
Ništa, dakle, nije novo pod kapom nebeskom. Današnja nova tehnologija u formi digitalnih novih medija, i masovna produkcija svakojakih sadržaja koji su dosutpni odmah i svima, neće ni uništiti ni stvoriti današnju kulturu i umetnost. Za opstanak kuture i umetnosti nisu presudni mediji. Presudna je Umetnost. Naravno da je važno da poznajemo nove medije i da kroz njih komuniciramo, ali da bismo stigli do slova C (communictions), prvo moramo da savladamo slovo A. A-rt je alfa našeg biznisa. Mediji, kampanje, komunikacija, facebook, tviter, neće ništa pomoći ako umetnost nije uzbudljiva.
Pre par godina smo imali primer izuzetno dobre, pametne, duhovite i vrlo dobro strateški smišljene kampanje za pozorište koja se odvijala u taksiju. Kampanja je izazvala mnogo pažnje, jer je postala viralni fenomen o kome su svi govorili i koji su svi među sobom delili. Ali, koliko nam je poznato, nije značajno uvećala ni posetu ni cene ulaznica pozorišta. Mesto marketinga i komunikacje je od presudnog značaja u današnjem okruženju, prepunom najrazličitijih sadržaja. Ali samo pod jednim uslovom sine qua non: da imamo dobar proizvod.
U današnjoj ekonomiji, koju neki s pravom nazivaju i ekonomijom pažnje, čak i vrhunskoj umetnosti je neophodan marketing. Ali čak i vrhunski marketing bez vrhunske umetnosti ne služi ničemu. Ako želite da budete uspešan menadžer kulture, vaš zadatak nije da vrhunski poznajete društvene medije. U tome vam može pomoći svaki menadžer za komunikacije ili čak svako malo stariji od 15 godina. Vaš zadatak je da prepoznate i proizvedete Don Kihota, da negujete umetnost i razvijate ukus publike za nove sadržaje, otkrivate talente, pravite dobre orkestre i uzudljive sezone. Bez toga vam nijedna tviter kampanja neće pomoći.
