Autor: Miloje Sekulić, suvlasnik, Homepage Creative Digital
Dok pišem ovaj tekst sve je izvesnije da će negde od sredine maja mere borbe protiv pandemije, u Srbiji i u regionu, postepeno ali značajno popustiti. Verovatno je da tokom juna možemo da se nađemo u prividu povratka na staro, kako ga jedni priželjkuju, ili života “u novoj realnosti uz prvenstveno ličnu odgovornost”, kako to drugi definišu.
Još uvek se na dnevnom nivou broje testirani, zaraženi i, na žalost, preminuli. Građani sabiraju krhotine svojih života zabrinuti za budućnost i svoj materijalni status. Privrednici sabiraju štetu i analiziraju pakete mera koje vlade širom regiona preduzimaju. Političari u Srbiji su već u niskom startu za održavanje odgođenih aprilskih izbora.
Šta i kako marketinška industrija treba da radi nakon #COVID19 pandemije? To je pitanje od milion dolara u svetu marketingaša.
Proteklih mesec i po dana naša je industrija bila veoma aktivna u praćenju situacije i izvlačenju zaključaka. Postavilo se, recimo, pitanje kupovnih navika potrošača tokom krize koja je, po svemu sudeći, i daj Bože, na izmaku. Bavili smo se dosta i sobom, pozivali se da #stayathome, što nam, zbog prirode posla, i nije toliko teško palo. Pitali smo se kakav će to biti izmenjeni svet kada se vratimo u naše agencije i kako i šta u njemu treba da radimo, kakva je sudbina brendova u “svetu okrenutom naopačke” ali i kako će situacija u kojoj smo se našli uticati na poslovanje influensera. Savetovali smo da se marketinške aktivnosti tokom krize ne prekidaju, nego transformišu i preporučivali na šta bi trebalo usmeriti budžete. Kada bismo se na čas izvukli iz aktuelnih poslova i trenutnih briga mogli smo da sagledamo i širu sliku budućeg poželjnog ponašanja brendova.
U periodu koji je za nama uočeno je povećano interesovanje za korištenja interneta. Kako građana koji su uz njega prekraćivali vreme i smanjivali anksioznost, tako i privrednika koji su u mahom “novootkrivenoj” online prodaji tražili slamku spasa i obezbeđivanje bilo kakvog prihoda dok pošast koja se nadvila nad čovečanstvo ne prođe. Čak je proglašena i infekcija digitalom u regionu, pa smo se zapitali “Da li je e-commerce budućnost kupovine u Srbiji?”.
Sve ove prezentacije, diskusije i paneli poslužili su nam, ruku na srce, da smanjimo tenzije, pogledamo se ponovo (makar preko Zooma) i održimo privid da držimo situaciju u našim rukama. Konkretnih odgovora na gore pomenuto pitanje od milion dolara, bar koliko sam ja ispratio, nije bilo. Osim jednog pokušaja. Marketinška industrija, k’o marketinška industrija, ponudila je univerzalno rešenje za sve izazove i situacije o kojima može da se nađe. Kreativnost! Još više kreativnosti, … kreativnost podignuti na najviši nivo!
Kreativnost je osnova, baza, glavni element rada u marketinškoj industriji. Nešto što se podrazumeva, traži i očekuje. Ukoliko (samo) nju ponudimo, kao zalog za budućnost, postavlja se pitanje kako smo svoj posao radili do sada.
Postoje brojne definicije kreativnosti, ali ja je najlakše objašnjavam anegdotom iz života mog omiljenog pisca Čarlsa Bukovskog.
Već u poznim godinama naširoko priznati Matori pokvarenjak je pozvan da održi predavanje o “kreativnom pisanju” pred 25 studenata nekog prestižnog privatnog koledža. Pristao je za ozbiljan honorar tražeći još 2.500 dolara dodatno u novčanicama od po 100, školski autobus, kutiju za cipele i flašu viskija, kao i da predavanje održi u nedelju. Zahtev jeste bio čudan, ali se takvoj veličini ne odbija pa je sve obezbeđeno. Došavši u amfiteatar od zbunjenih je studenata pokupio novčanike i stavio u onu kutiju za cipele, dajući pritom svakome po novčanicu od 100$. Onda ih je, na opšte iznenađenje izveo napolje, potrpao u autobus i odvezao na konjske trke. Zadatak koji im je saopštio u putu bio je da se klade na konje pa ko bude na kraju dana od početnih 100$ napravio 200$ položio je ispit. Oni su se kladili i učili životnoj kreativnosti, on je pio viski.
Šta je onda, uz kreativnost, potreban uslov, koji će omogućiti da marketinška industrija opstane, transformiše se u “novom” vremenu i napreduje u novim okolnostima? Efektivnost! Ostvarivanje jasno merljivih ciljeva zbog kojih, na kraju krajeva, i radimo svoj posao i zbog kojih nas angažuju. Možemo li da je garantujemo? Možemo, u okvirima u kojima imamo ceo, ili deo procesa za koji smo odgovorni pod svojom kontrolom. Ne možemo da garantujemo da će mladi, kojima je novi konditorski prozvod namenjen, pohrliti da ga kupe, mada smo ih ozbiljno “polili” oglasima na mestima gde su online i pobudili interesovanja koje smo videli kroz njihova pitanja. Naknadno smo saznali da logistika nije odradila svoje i da ga jednostavno nije bilo u rafovima #truestory. Znate uostalom onu kako nemate drugu šansu da ispravite loš prvi utisak. Možemo da edukujemo klijente i članove našeg korporativnog tima kojima marketing nije posao, možemo da ukazujemo i upozoravamo. Možemo, na kraju krajeva, da odbijemo posao, na primer da promovišemo uslugu kroz stranicu sajta klijenta koji nije urađen po sales funnel principima, i opet #truestory.
Na šta marketinška industrija treba da se koncentriše u budućnosti, u kojoj nas po mnogim procenama čeka ozbiljna recesija i ekonomska kriza gora nego 2008.? Samo i jedino na svoj posao!
Treba da se vratimo svojoj suštini, tržišnom delovanju. Ne sporim značaj kreativnosti, ali efektivnost našeg rada će biti neophodna u vremenu nove realnosti, u kojoj će svako, pa i naši klijenti, tri puta prevrnuti u ruci svaki dinar, kunu ili euro pre nego što nam ga daju. I vrlo će paziti šta im, za uzvrat, isporučujemo.
