This article is also available in: English
Piše: Ekrem Dupanović
Vedrana, Filip, Amir i ja smo stigli u Zagreb u nedjelju uveče. Na recepciji Hotela Sheraton sačekalo me je pet primjeraka knjige The Best of Adriatic Creative Directors koje mi je ostavio Mirko Koren iz tiskare Printera. Neizdrži je došao kraj. Imam konačno knjigu u svojim rukama. Naslovna strana izgleda odlično, ali se ne usuđujem odmah otvoriti unutarnje strane. U zadnjoj verziji, koju mi je u pdf-u poslao Žare Kerin, vidio sam nekoliko stranica sa velikim crnim površinama, a ja se plašim crne boje u tisku. Nikada je niko nije dobro odštampao, uvijek su bile sive, i to neka ružna siva boja. Sjedam u cafe u lobby-u, naručujem kafu i polako sa strahom otvaram knjigu. Fantastična štampa, crna kakvu nikada do tada nisam vidio. Treba raditi sa pravim tiskarama, a Printera to jeste. Žare je uradio izvrstan dizajn, Printera je to vrhunski odštampala tako da moj tekst, moje priče o 26 kreativnih direktora, odlaze u drugi plan. Kasno liježem u krevet jer sam barem deset puta detaljno prelistao knjigu, stranicu po stranicu. Sav se trud isplatio.
Ponedjeljak ujutro. Ustajem rano. Zagreb je obavijen maglom, hladno je, pada ledena kiša, to je jedan od onih dana koje treba provesti u krevetu. Ja idem u Sv. Nedjelju dvadesetak kilometara udaljenu od centra Zagreba da se zahvalim Mirku Korenu i Mariju Cvitkoviću na vrhunski obavljenom poslu. U tiskari dobijam i primjerak knjige Bez frendova nema brendova, autora Mitje Tuškeja, koju sam preveo sa slovenskog, a regionalno izdanje je uradio Media Marketing. I ova knjiga izgleda super i radujem se da ću je popodne promovirati zajedno sa knjigom The Best. Mitja će doći na promociju koja je zakazana za 16,00 sati u restoranu Lobby.
Vraćamo se u Zagreb oko podneva. Odlazim u knjižaru da kupim zlatni flomaster kojim na crnoj podlozi treće strane želim napisati posvetu nekim meni najvažnijim ljudima. Sjedam u lobby Sheratona i pišem prvu posvetu. Znate već, Ivi Balent. Druga knjiga ide mojoj dragoj dugogodišnjoj prijateljici Kseniji Renko koja je povredila nogu i otkazala rani jutarnji let za Prag. Ovaj joj je Prag poslovno bio veoma važan, ali nije mogla putovati. Zato smo Vedrana i ja sjeli u taksi i otišli u posjetu. Ponio sam joj knjigu. Bila je jako zadovoljna. Pili smo šampanjac, jeli odlične božićne kolače i upoznali Neru, Ksenijinu prelijepu kćerku.
Od Ksenije produžavamo na promociju u Lobby. Sve je spremno, samo još prijatelji koje sam pozvao da dođu. I došli su. Prvo su stigli Ljubljančani. Aljoša Bagola i Blaž Vuk. Zatim Žare Kerin, Marko Vičić i Ana Por. Žare me je još ujutro zvao da pita jesam li vidio knjigu i kako izgleda. Bio je vrlo nestrpljiv da je i on vidi jer je, kako mi je kazao na promociji, želio da to bude super knjiga. I jeste takva. Stižu Lea Riđan, Marina Bolanča, Kamilo Antolović, Mario Fraculj, Davor Bruketa, Jelena Mihelčić, Marina i Slaven Fischer, Damir Ciglar, Darko Bosnar, Igor Mladinović, Nikola Vrdoljak, Dunja Ivana Ballon, Vanja Blumenšajn, Jelena Fiškuš, Sean Poropat, Kristina Ercegović, Davorka i Nino Verber, Mario Cvitković, Mirko Koren… svi koje sam danas želio vidjeti. Promociju je vodio moj prijatelj, novinar Rene Bakalović. Osim mene o knjizi The Best of Adriatic Creative Directors govorio je Žare, a ja sam zatim, zajedno sa Mitjom, prezentirao njegovu knjigu Bez frendova nema brendova.
Komentari su bili sjajni. Napisao sam desetine posveta, što nije nimalo bilo lako jer svaka je poruka trebala biti personalizirana, svakome je valjalo napisati nešto što se odnosi na njega lično. Ali išlo me je.
Dva sata druženja sa dragim prijateljima je brzo prošlo. Iako smo se planirali odmah nakon promocije zaputiti za Sarajevo, vraćamo se u Sheraton i ponovo uzimamo sobe. Umorni smo, a nije nam nužda po ovom kijametu voziti do Sarajeva. Pada mi na pamet suluda ideja da ujutro u štampariji pokupimo knjige i zapucamo za Beograd i onda za Sarajevo. Opet taj neizdrž da knjigu što prije predam i mojim prijateljima u Beogradu. Vidjet ćemo. Jutro je pametnije od noći.
