This article is also available in: English
Piše: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP
Postoje dva česta i površna pristupa objašnjenju pojma „digitalna transformacija“. Prvi oblik naivnog tumačenja govori samo o digitalizaciji nečega što je ranije bilo u papirnom i drugim fizičkim oblicima, dok se drugi pogrešni pristup bavi samo digitalnim medijima, misleći na posedovanje internet sajta i prisustvo na društvenim medijima. Ovo prvo je samo neophodni tehnički preduslov, koji su ozbiljne firme obavile još dok su prelazile na (danas već prevaziđeno) elektronsko poslovanje. A ovo drugo je samo promotivni i prodajni kanal svakog savremenog biznisa.
Digitalna transformacija integriše najnovije digitalne tehnologije u sve oblasti poslovanja i stvara tektonske promene u načinu rada kompanija i njihovom odnosu i prema spoljnjem svetu, kao i u odnosima unutar kompanije. Digitalna industrijska revolucija, četvrta po redu, nazvana i Industrija 4.0, iz osnova menja sve oblasti poslovanja, i uslužne i proizvodne. Potpuno je promenjen način na koji se spajaju ljudi, podaci i procesi, kako bi kompanija stvorila željenu vrednost za svoje kupce i održala konkurentsku prednost u novom digitalnom dobu. Srž digitalne transformacije je primena savremenih tehnologija koje revolucionarno menjaju, povezuju i pojednostavljuju proizvodne i prodajne procese, rušenjem vremenskih i prostornih barijera.
Digitalna strategija daje smernice za upotrebu digitalnih tehnologija radi postizanja poslovnih ciljeva, tako da što bolje služe određenoj grupi (rukovodstvo, zaposleni, partneri, klijenti, dobavljači…) ili potrebama pojedinačnih sektora kompanije (proizvodnja, marketing, prodaja, HR, IT, servis, transport, finansije…).
Digitalno poslovanje, za razliku od dosadašnjeg elektronskog poslovanja, teži da potpuno prevaziđe granice između digitalnog i fizičkog sveta, integrisanjem digitalnih tehnologija u sve poslovne procese.
Nove tehnologije za digitalno transformisanje poslovanja
Potrebe svake kompanije u procesu digitalne transformacije se razlikuju, ali svakoj od njih je potrebno ponešto od sledećih desetak novih tehnologija i rešenja:
IoT – Internet of Things (Internet stvari) čini mreža uređaja sa senzorima koji mogu da prikupljaju podatke iz svog okruženja i da ih potom prenesu putem Interneta. Putem IoT postiže se trenutno praćenje proizvodnih procesa, pravovremeno dopunjavanje zaliha, automatizovano praćenje fizičkih uslova u magacinima, praćenje transporta u realnom vremenu, praćenje aktivnosti zaposlenih…
AI – Artificial Intelligence (Veštačka inteligencija) je grana računarske tehnike posvećena razvijanju inteligentnih računarskih sistema, sposobnih da samostalno rešavaju složene zadatke na način sličan čovekovom.
Machine Learning (Mašinsko učenje) je grana veštačke inteligencije koja se bavi izgradnjom i proučavanjem sistema koji mogu da uče iz podataka. Ono omogućava praćenje aktivnosti korisnika i, na osnovu tih podataka, unapređivanje funkcionalnosti i poboljšanje prodaje.
Big Data (Mnoštvo podataka) se odnosi na skupove podataka čiji obim i složenost prevazilaze mogućnosti tradicionalnih softvera za obradu podataka u razumnom roku, te je za njih razvijen poseban koncept povezanih komponenti koje to omogućavaju.
BI (Business Intelligence) je transformacija sirovih podataka u značajne pokazatelje koji odražavaju istorijske, tekuće i prediktivne poslovne operacije i performanse.
ERP – Enterprise Resource Planning (Planiranje resursa preduzeća) je celovit softverski paket koji integriše i obrađuje informacije nastale praćenjem poslovnih procesa u kompaniji, radi optimalnijeg upravljanja poslovanjem i bolje komunikacije i saradnje sa svim zaposlenima i poslovnim partnerima.
CRM – Customer Relationship Management (Upravljanje odnosima s kupcima) označava istovremeno i softversko rešenje i poslovnu strategiju kompanije. To je usklađivanje poslovnih strategija, organizacione strukture i kulture preduzeća, informacija o klijentima i informacione tehnologije, tako da se u svim kontaktima sa klijentima zadovolje njihove potrebe i ostvari poslovna dobit.
SaaS – Software as a Service (Softver kao usluga) je outsourcing rešenje koje omogućava korisniku da koristi gotov softver koji je razvio provajder, a koji se nalazi na nekoj cloud pltaformi.
VR – Virtual Reality (Virtuelna stvarnost) je tehnologija koja pomoću VR naočara dočarava 3D virtuelni svet.
AR – Augmented Reality (Proširena stvarnost) pomoću bilo kog uređaja koji ima kameru i instaliranu AR aplikaciju veoma realistično vizuelizuje virtuelne proizvode pomešane sa okolnom stvarnošću.
Globalne promene u savremenom poslovanju
Glavni razlozi da kompanije uđu što pre u proces digitalne transformacije su globalne promene koje su iz korena promenile mnoge oblasti poslovanja.
Globalizacija proizvodnje učinila je da, zahvaljujući tehnološkom razvoju transporta i telekomunikacija, skoro svaka kompanija potencijalno može da plasira svoje proizvode i na međunarodnom tržištu. Iz dana u dan, svi aspekti proizvodnje su sve manje zavisni od fizičke lokacije na planeti, a sve više zavise od stepena digitalne povezanosti i kooperacije izvan državnih granica. Radni modeli proizvoda šalju se u formi digitalnih podataka da se fizički proizvedu na 3D štampačima, a za neke proizvode je isplativo da se i krajnjim korisnicima isporučuju digitalno i da ih oni sami proizvedu na svojim 3D štampačima.
Globalizacija prodaje je posledica činjenice da brendovi ne poznaju državne granice i usmereni su na globalnu prodaju. Prevaziđena je i podela na online i offline prodajna mesta, a kupcima je postalo sasvim svejedno sa koje tačke planete su online naručili robu. Na tržištu postoje brojni softveri za e-prodavnice, te je pokretanje e-commerce online biznisa postalo znatno jednostavnije.
Globalizacija radne snage dovela je do toga da se u mnogim oblastima poslovanja gubi smisao pojma „zaposleni“, tako da je i njihova fizička prisutnost u poslovnim prostorijama kompanije postala nepotrebna. Cloud tehnologije omogućavaju rad na daljinu i stvaranje međunarodnih virtuelnih timova, koji vide i čuju jedni druge samo preko komunikacionih servisa zasnovanih na Internetu.
Globalizacija komunikacija nameće sasvim nove modele nastupa kompanija u javnosti. Svet marketinga i PR-a je među prvima doživeo brojne oblike digitalne transformacije, ali čak i u njemu je taj proces bliži početku nego kraju. Digitalno transformisane komunikacije su zasnovane na svekanalnom (omnichannel) marketingu, koji uklanja granice između različitih kanala prodaje i marketinga i stvara jedinstvenu integrisanu celinu. Podrazumeva i prevazilaženje odvojenosti offline i online prodaje, marketinga i servisiranja kupaca, jer su svi kanali međusobno digitalno sinhronizovani.
Digitalni zaključak
Zastarelo je pitanje da li da se krene u digitalnu transformaciju poslovanja. Pravo pitanje je kada će da budu ugašeni biznisi koji se nisu na vreme digitalno transformisali. Digitalni i fizički svet postali su neopozivo povezani, sa mašinama, sistemima i ljudima koji su u stanju da razmene informacije i da se automatski prilagođavaju.
Industrija 4.0 je revolucionizovala proizvodne procese, pomeranjem proizvodnje od analognih i mehaničkih tehnologija prema potpuno digitalnim modelima. Potrošački svet je kroz digitalnu transformaciju formirao i potpuno novi model ponašanja kupaca, a od savremene e-trgovine očekuju se personalizovano iskustvo kupovine i prilagođavanje proizvoda kupcima.
