This article is also available in: English
Piše: Goran Segedinac, direktor razvojnih projekata, Headmade
Prema jutarnjem izveštaju, tokom dvadeset i tri godine postojanja uneo je preko milion verifikovanih trenutaka u kolektivnu mrežu grada u kome se sve do poslednjih nekoliko meseci osećao nedodirljivo. Ipak, dok je ljubazni glas virtuelnog asistenta pravio formalan uvod, znao je da prisustvuje onome što je već izvesno vreme mogao naslutiti na osnovu lične statistike. Društvo je potvrdilo sistemski nalog za njegovo brisanje sa mreže.
“…Vaš profil je ukinut. Napustite grad.”
Jednog drugačijeg jutra, godinama pre događaja iz navedenog odlomka, u agenciji smo razgovarali o sudbini osobe iz zametka SF priče koju nikako nisam uspevao da prevedem u stvarnost. Budućnost u kojoj se status građanina održava konstantnim vrednovanjem života putem korisničkog sadržaja koji smo dužni da ostavljamo na mreži, predstavljala je distopijsko okruženje koje vapi za običnom ljudskom pričom koja će ga oživeti. Naposletku, ona je ostala neispričana, izgubivši na svojoj začudnosti usled činjenice da je stvarnost još jednom dokazala da je spremna da se menja brže nego što smo u mogućnosti to da predvidimo. Dok se prirodno trudimo da je oblikujemo i u njoj pronađemo mesto za nas i one koji na nas računaju, često poput protagoniste iz nikada napisane priče dočekamo da nam saopšti da ono što smo mislili da dobro poznajemo, više neće biti isto.
…preko milion verifikovanih trenutaka…
Blockchain. Kada je ušetao u glavne tokove, većina ga je posmatrala isključivo kao termin koji je neizostavni pratilac vesti o vodećim kriptovalutama. Priče o pojedincima koji su stekli bogatstvo preko noći, smenile su one o investicijama neophodnim za njihovo sticanje, a potom se fokus počeo lagano pomerati na tehnologiju koja je u pozadini svega. Između ostalog, rođeni su i novi koncepti, decentralizovane platforme koje korisnicima nude mogućnost vrednovanja sadržaja uz ostvarivanje benefita kakve ne mogu da pruže (sada već) tradiconalne mreže.
Na ovogodišnjem forumu Izazov održali smo radionicu na temu Korisnički kreirani sadržaji i kriptovalute – nove perspektive. Želeli smo da sa kolegama iz struke i predstavnicima kompanija razgovaramo o novim horizontima koje mogu doneti različite primene blockchain tehnologije. Ljudi su skloni senzacijama, pa često svedočimo reakcijama koje trendovima dodeljuju gotovo revolucionarni značaj, što se često prelije i u oblast kojom se bavimo. Zato smo smatrali da je važno da već na početku stanemo na loptu i dođemo do zaključaka koji će nam pomoći da ako ništa drugo, pretpostavimo u kom obimu će ono što dolazi uticati na naš posao. Složili smo se oko činjenice da će jedan od ključnih izazova predstavljati održavanje koraka sa trenutkom, dijalog sa javnostima i zajedničko prepoznavanje obostranih interesa u jednom novom kontekstu, ali i da se ni ovog puta ono što smo gradili neće srušiti preko noći, već da ćemo praksu obogatiti nekim novim kanalima komunikacije i pravilima igre.
A igre će biti.
Primera radi, Steemit je danas jedna od najpoznatijih platformi zasnovanih na Steem blockchainu. Ona korisnicima omogućuje da stvaranjem sadržaja u okviru ličnog bloga ostvare zaradu u Steem kriptovaluti – ukoliko drugi budu vrednovali sadržaj. Na njemu broj pratilaca i prijatelja ne igra značajnu ulogu. Ključ je u stvaranju kvalitetnih unosa koji će postati prepoznati kao vrednost. Međutim, zarada nije jedina komponenta koja ga čini drugačijim. Nesputani cenzurom, korisnici sami kreiraju pravila, što u ovom trenutku ima i pozitivne i negativne strane. Ono što je vredno pomena, jeste ekspanzija projekata i mikrozajednica koje okupljaju pojedince oko različitih ideja. Oni ulažu novac u stvaranje kreativnih centara, pomažu lokalne sredine, nagrađuju naučne radove, open source koncepte, ili se bore protiv plagijarizma i drugih oblika zloupotrebe. To više nije nešto što čekamo da stigne pod naše parče neba. Nedavno su i korisnici iz Srbije pokrenuli projekat Team Serbia, sa ciljem osnaživanja i umrežavanja lokalne zajednice. On već danas igra značajnu ulogu u promociji i nagrađivanju kvalitetnog sadržaja.
Naravno, ovo su samo delići slagalice. Blockchain unosi i potpuno novu dimenziju u crowdfunding. Osim projekata koji se finansiraju u okviru postojećih platformi, bez posredovanja servisa kao što su Kickstarter ili Indiegogo, na svakom koraku srećemo i one koji se finansiraju putem inicijalne prodaje vlastitih kriptovaluta. Neki od njih se gase, neki prerastaju u uspešne priče. Kompanija Steemit za ovu godinu je najavila lansiranje Smart Media Token tehnologije koja će omogućiti jednostavno kreiranje i implementaciju kriptovaluta baziranih na njihovom blockchainu. Kao posledica toga, u martu počinje prodaja tokena buduće društvene mreže APPICS, bazirane na mobilnoj aplikaciji koja obećava mogućnost zarade na instant sadržajima poput fotografija i video zapisa i koja je, kako je njeni tvorci predstavljaju, najsličnija Instagramu. Internetom se proneo i glas o planovima kompanije Telegram da u okviru svoje platforme implementira novčanike koji će omogućiti transakcije brže od onih koje nam danas nude Visa i Mastercard. Takođe, početkom godine smo imali prilike da čitamo i o saradnji između kompanija Unilever i IBM, sa ciljem primene blockchaina u svrhe unapređenja transparentnosti u lancu snabdevanja digitalnog oglašavanja. Šta će od ovoga zaista zaživeti, a šta će se pokazati mehurom od sapunice, verovatno ćemo saznati i ranije nego što očekujemo.
Jedno je sigurno – blockchain je delom i na našem terenu i po svoj prilici planira tu i da ostane. Promene koje će doneti možda je prerano analizirati sa aspekta forme, ali ne i suštine. Često razgovaramo sa ljudima iz Srbije, regiona ali i Amerike, Australije i Indije i gotovo svi su saglasni u jednoj stvari – prepoznavanje šansi koje on stvara biće jedan od ključnih zadataka u bliskoj budućnosti. U prilog tome ide i naš prošlonedeljni razgovor sa predstavnicima jedne belgijske kompanije. Ljudi su kreirali sjajan proizvod – onlajn platformu koja povezuje korisnike i pružaoce specifičnih usluga putem razmene virtuelnih tokena. Diskutujući o razvojnim pravcima, ukazali smo im na mogućnost primene blockchain tehnologije za koju su gotovo pripremili teren. Razišli smo se puni optimizma i planova za neke dalje korake koji nas mogu dovesti do početka saradnje.
I, na kraju, velike prognoze o dramatičnim promenama koje će nas odvesti u utopijsku ili distopijsku krajnost trebalo bi da, barem kada je naša struka u pitanju, ostanu u domenu fikcije. Istom kome pripada fragment s početka teksta. Budućnost će se oblikovati malim potezima, a u tom procesu značajna uloga pripada i nama. Svet koji poznajemo, neće prestati da se okreće. Naprotiv – okreće se sve brže i brže, ali mi se ne trebamo utrkivati sa njim. Naše staze utabane su davno i na njima se trči maraton. Sve ostalo su znakovi kraj puta. O njima treba da razgovaramo.
Za to smo uvek tu.
