Razgovarao: Ekrem Dupanović
Već dugo planiram intervju sa Vladanom Srdićem, beogradskim dizajnerom kojeg je NATO „otjerao“ u Ljubljanu. Danas je Vladan partner u ljubljanskoj agenciji Studio 360. Sudbina, valjda, nije htjela da ovaj intervju nastane ranije nego tik pred otvaranje Vladanove retrospektivne izložbe You are What you See koja će u četvrtak biti otvorena u Muzeju primenjene umetnosti (19,00 sati). Kako je to retrospektivna izložba, tako sam i ja u ovom razgovoru želio da s Vladanom protrčim kroz najvažnije trenutke njegove karijere koja je počela sa Draganom Sakanom u beogradskom Saatchiju, odmah nakon što je završio Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna. U jednom danu je dobio posao u najboljoj beogradskoj agenciji i nagradu na najprestižnijem festivalu pozorišnog plakata u tadašnjoj Jugoslaviji. Sve ostalo već polako postaje istorija, a priča o Vladanu prerasta u legendu.
MEDIA MARKETING: Odmah po završetku studija zaposlio si se u agenciji Saatchi&Saatchi kod Dragana Sakana. Kakvo si iskustvo imao u saradnji sa njim?
Vladan Srdić: Izgledalo je pomalo nestvarno – projekti za velike brendove, javne ličnosti, takmičenja, festivali, žurke… Holivudski za sveže diplomiranog studenta. Sada, iz ove perspektive, mogu reći da je to bilo romantično, ali i nimalo jednostavno vreme, u kome su se negovali kreativni proces i egzekucija. A, Sakan kao Sakan. Bio je dobar psiholog i kreativni tata. Znao je da se postavi, da te zainteresuje i motivira. To je ono što mnogima u struci danas nedostaje – štof, vizija, srce. Sakan je posao izmestio u umetnost, izazov u zabavu, dajući nam cilj i dostojanstvo – zbog toga ga iskreno cenim. Danas se sve to rapidno gubi, što je nepopravljiva šteta. Kada nema ljubavi, nema ni odnosa prema poslu koji radiš, a razultati su plastični, uglavnom prosečni i na kilo.
MEDIA MARKETING: U beogradskom Saatchiju je tada radio i Slavimir Stojanović za kojeg si kazao da ti je bio uzor. Šta te je to posebno impresioniralo kod Slavimira?
Vladan Srdić: Slavimira sam upoznao kroz njegove radove i pre nego što smo se formalno upoznali – oduševili su me plakati za Skopje Jazz Festival. Preko rediteljke Anje Suše, sa kojom sam tada sarađivao u pozorišnoj trupi Torpedo, došao sam u kontakt sa Saatchijem, što mi je otvorilo vrata i ucrtalo dalji profesionalni put. Slavimir je, kao i što sam znaš, jedinstvena pojava u regionalnoj kreativnoj industriji – dizajner, zabavljač, fudbaler i laf. Ostvario je visoko postavljene profesionalne ciljeve i, što je još teže, održao gard sve ove godine. I kao da je sve tek počeo.
MEDIA MARKETING: U profesionalnoj karijeri krenulo te je od prve. Posao u najboljoj agenciji (Saatchi), saradnja u timu sa najboljim dizajnerom (Slavimnir) i nagrade. Već sa 26 godina dobio si za pozorišni plakat najprestižniju nagradu u tadašnjoj Jugoslaviji. Kako je to uticalo na tebe, da li je tako značajna nagrada došla rano? I kasnje su te nagrade sustizale, osvojio si mnoga svjetska priznanja: ADC NY, D&AD, European Design Awards….
Vladan Srdić: Odvijalo se galaktičkom brzinom – u istom danu sam osvojio Grifon, nagradu za najbolji dizajn u tadašnjoj Jugoslaviji, i dobio posao u prestižnoj agenciji STB Saatchi & Saatchi. Moj diplomski rad na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna je bio vizuelni identitet pozorišta. Obišao sam najbolje beogradske teatre, ponudivši moj rad pro-bono – pod uslovom da su projekti realizovani. U Zvezdara teatru su bili predusretljivi i tako je nastao plakat za legendarnu predstavu Dušana Kovačevića Lari Tomson – Tragedija jedne mladosti, u kojoj je glumila cela plejada prvaka jugoslovenske pozorišne scene. Lari je bio moj drugi štampani rad u karijeri.
Posle toga je išlo po redu vožnje: motivacija – rad – rezultati – motivacija; i tako u krug. Uvek sam se trudio da projektima udahnem “paralelni” život, dostojanstvo i dubinu. Pozorište je ostalo moja prva ljubav i svi projekti iz kulturne sfere, koji su apriori intelektualno izazovniji i otvoreniji za ličnu interpretaciju te vizuelni komentar svega što živimo. Nagrade su logična posledica ljubavi prema profesiji, truda i ličnog angažmana.
MEDIA MARKETING: NATO te je „otjerao“ iz Beograda. Otišao si u Ljubljanu. Kolika je to promjena bila, da li si se morao prilagođavati novoj kulturi, novom shvatanju dizajna…?
Vladan Srdić: To si dobro primetio. NATO me je stvarno “ispratio” iz Beograda, jer ja nisam planirao napuštati rodni grad, porodicu i prijatelje. Radio sam u tada najboljoj agenciji, imao uslove za profesionalni razvoj i napredak. Svejedno nisam želeo biti kolateralna šteta političkih igara, manipulacija i lopovske demagogije. Sa početkom bombardovanja sam prešao u ljubljanski ofis Saatchi-ja. Bio je to, moram priznati, kulturno-socijalni polušok za mene. U Sloveniji je mnogo toga bilo na realnijim nogama, ritam života smireniji, a ljudi više okrenuti samima sebi i prirodi. Do tada “usvojenu” pogrešnu paradigmu da su klijenti tu zbog nas, a ne mi zbog njih, su zamenile zakonitosti tržišta – sve je biznis, sve se vrti oko para, oko ROI-a. Sa “istorijske” distance zapažam: Idem da bi se vratio – i ponovo video staro “novim” očima. Utoliko je za mene nadolazeća retrospektivna izložba u Beogradu značajnija.
MEDIA MARKETING: U ljubljani si radio u nekoliko agencija i onda si 2005. godine, sa Lidijom Dragišić, otvorio Studio 360 u kojem si danas partner. Zašto si napustio agencijski rad i zašto Studio 360, kao spoj grafičkog dizajna i arhitekture?
Vladan Srdić: U Ljubljani sam proveo dve godine u Saatchi-ju (današnjem New Momentu), i sledećih pet u agenciji Tovarna vizij Y&R (koja više ne postoji). Projektno sam sarađivao sa većim brojem slovenačkih i inostranih agencija, među kojima su bile i Imelda Ogilvy, Mayer McCann, Publicis One i austrijska Mensalia GmbH. Agencijski rad je prvenstveno vezan na kreiranje veštačke “želje” za potrošnjom, dok je moja prava ljubav oduvek bila dizajn vizualnih komunikacija tj. branding, koji nažalost u lokalnom agencijskom okruženju ima drugorazredni značaj (čast izuzetcima). U Studio 360 sam ušao zajedno sa Lidijom Dragišić kao partnerkom, magistarkom arhitekture. Našu kreativnu uslugu i ekspertizu smo zaokružili u logičnu i konzistentnu celinu – preko arhitektonskog projektovanja, dizajna enterijera i nameštaja, do klasičnog offline (vizuelni identiteti, ilustracija, dizajn publikacija, plakata, ambalaže i wayfinding sistema) te digitalnog online brandinga (user interface dizajn, izrada web stranica i prodavnica, digitalne aplikacije). Bukvalno 360.
MEDIA MARKETING: Studio 360 danas, 12 godina nakon osnivanja? Šta su ključne aktivnosti?
Vladan Srdić: Studio 360 je nezavisan kreativni studio sa (kada nam to okolnosti dozvole) velikim idejama. Ne stvaramo na kilogram, već srcem, dušom i glavom. Pazimo na celinu, negujemo funkcionalnost i verujemo u detalje. Svakom projektu i klijentu namenimo toliko vremena, koliko je potrebno da sazri najbolja ideja, izvedena na materijalno optimalan i dizajnerski dostojanstven način. Najzanimljiviji su nam multidisciplinarni projekti koji kombinuju kreativni storytelling, branding, digital i arhitekturu. Povremeno sarađujemo i sa drugim kompatabilnim agencijama u regiji.
MEDIA MARKETING: Među najpoznatijim tvojim umjetničkim projektima je Commonications, u kojem postavljaš pitanja o kapitalizmu i demagogiji u savremenom društvu.
Vladan Srdić: Još od prvih duhovitih životnih lekcija iz legendarnog stripa Alan Ford zanimali su me odnos krupnog kapitala prema pojedincu, posledice tržišnih manipulacija i demagogija savremenog društva, što sam pre nekih desetak godina vizualizirao kroz projekt Commonications. Javnosti je bio predstavljen na Festivalu BELEF u beogradskoj galeriji O3one, izložen je i u okviru mariborskog Festivala Magdalena te u ljubljanskom KUD-u France Prešeren. U bližoj budućnosti planiram nastavak saradnje sa izuzetnim Lazarom Džamićem i nove zanimljive projekte na području društvenog aktivizma.
MEDIA MARKETING: Sa Lazarom Džamićem si uradio projekat u kojem si vizualizirao odgovor na pitanje zašto je život stanovnika u najrazvijenijim zemljama nesretniji od onih u siromašnim državama. Možeš li nam to malo pojasniti?
Vladan Srdić: Lazar i ja se već dugo poznajemo, još od beogradskih početaka. Kompatibilni smo u interesnim sferama i zapažanjima – on na području sadržaja, a ja na njegovoj vizualizaciji. The Ride of your Life je infografika zamršenih sistemskih sastojaka i perfidnih “začina” sa kojima nas svakodnevno “krčka” lonac kapitalizma. Rezultati su ono što živimo svaki dan – nemanje vremena, umor, napetost, nervoza, površnost, hipokrizija, trka za uvek većom zaradom – da ne nabrajam dalje. Dakle, neoliberalni kapitalizam nije rešenje za sreću, jer čoveka tretira kao “meso” i potrošnu robu, na šta smo želeli ukazati našim projektom. Sve to je naravno izrazitije u razvijenijim zemljama – to je nažalost naš modus vivendi.
MEDIA MARKETING: Sa Lazarom si nastavio saradnju. Uradio si sjajne ilustracije za njegovu knjigu Cvećara u kući cveća o Alanu Fordu.
Vladan Srdić: U okruženju inspirativnih ljudi i dobrih ideja nije ništa teško. Imao sam sreću raditi sa dr. Andrejem Horvatom iz beogradskog ofisa GIZ-a, kao naručiocem i inicijatorom projekta. Prepoznao je potencijal Lazarove Cvećarnice – kako predstaviti balkanski mentalitet stranim investitorima i diplomatama kroz priču o uspehu legendarnog Alana Forda na ex-Yu prostoru. Pozitivan pristup, otvorena saradnja i komplementarnost autora sa naručiocem, omogućili su sjajan rezultat, privukli pažnju javnosti i projektu doneli niz priznanja – među ostalim i nagradu na European Design Awards i objavu u Luerzer’s Archive.
MEDIA MARKETING: Radio si nekoliko projekata za Mladinu, pravio si majice sa angažovanim porukama… Šta za tebe predstavlja društveni angažman? Neki ispusni ventil, ne može da ćutiš ili…?
Vladan Srdić: “Dobri” smo toliko, koliko učestvujemo u spirali potrošnje. Globalne korporacije nam konzistentno rade grupnu lobotomiju, digitalizacija i automatizacija nas teraju u slepu ulicu nemanja budućnosti tzv. Jobless Future (pojedincima raj na zemlji). Treba upozoriti na te pojave – otupelost i aktivno prihvatanje zatečenog stanja je najgora stvar, a to je ono što čeka buduće generacije. Deo toga smo već videli u hollywoodskim SF produkcijama, verovali smo da su čista fikcija, a orwell-ovska budućnost nam već kuca na vrata. Ne bih voleo da moja deca žive u takvom svetu. Pošto se bavim vizuelnim komunikacijama to je moj lični ispustni ventil i dužnost ukazivati na to.
MEDIA MARKETING: U četvrtak 5. oktobra otvaraš svoju retrospektivnu izložbu u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Izložba, na kojoj ćeš pokazati oko sto svojih radova, nosi naziv Ti si ono što vidiš. Šte želiš poručiti ovom izložbom?
Vladan Srdić: Izložba je presek mojih najboljih radova i izabranih projekata nastalih na raznolikom području vizuelnih komunikacija u prvih 20 godina rada. Za velike i male brendove/klijente – kako na komercialnom, tako i na području kulture. Želim da, kada je to god moguće, zagolicam maštu posmatrača, da “zadam” vizualni rebus i, kroz zadovoljstvo lične spoznaje, ponudim više tačnih odgovora. Baš onako, kako sam i nazvao predstojeću retrospektivnu izložbu – You are what you see. Dobrodošli u Beograd.
