Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Piše: Ekrem Dupanović
U subotu ujutro mi stiže sms poruka od Zvezdane Žujo: “Žao mi je što nemam lepu vest da ti javim ovog vikenda. Umrla je naša Tetka.”
Gotovo da mi je mobitel ispao iz ruke. Očekivao sam ovu vijest, ali nisam želio da se desi njena smrt. Kada sam je video 21. decembra uveče u Ateljeu 212 na svečanoj dodjeli UEPS-ovih nagrada, izgledala je dosta loše. Pitao sam je šta joj je, a ona se nasmijala i kazala: “Ništa, šta će biti.” Vidjelo se da je teško bolesna i da neće još dugo. Svi smo očekivali, ali niko nije htio da prihvati da ćemo ikada ostati bez njenog osmjeha i lijepih riječi. To veče u Ateljeu 212 izašla je na scenu da primi nagradu Dragan Sakan, koju su Sakijevi sinovi Žarko i Lazar posvetili Tetki za njenu višedecenijsku lojalnost New Momentu-u.
Mirjana Pejović – Tetka umrla je u 70-toj godini u snu, vjerovatno sanjajući nešto lijepo. Ona i nije znala drugačije. Sanjati je naučila od Sakija kojem je bila važna potpora tokom cijele njegove profesionalne karijere. Saki je stalno govorio da velike ideje prvo treba odsanjati, da se one javljaju u snu. Tetka je imala velike ideje za svakoga koga je poznavala, vjerovatno su joj dolazile iz njenih snova.
Mirjanu Pejović sam upoznao ranih osamdesetih u beogradskoj agenciji Borba. U to vrijeme sam se vrlo intenzivno družio sa Fuadom Jakupovićem i Selimom Mandžićem koji su bili važne čivije u Borbinoj agenciji. Bilo je to i prije dolaska Dragana Sakana u Borbu. Došao je kao mladi istraživač, a iz Borbe izašao kao kompletan kreativac, jedan od najboljih kojeg smo imali pod ovim balkanskim nebom. Kada je odlučio da se osamostali Saki je, zajedno sa Ivanom Stankovićem, osnovao agenciju S Team Bates Saatchi&Saatchi koja će se kasnije podijeliti na Sakanov New Moment i Ivanov Communis. Kada je trebala da odluči, Tetka je, sasvim normalno, ostala u New Momentu sa Sakijem.
Sakiju je danas nekako lakše, nema ga na ovom svijetu da sa nama prolazi ovu tugu. Ivanu je mnogo teže. Znam to jer mi je danas napisao: „Dragi moj Jarane! Počeo sam da pišem ono što si me zamolio za Tetku, ali nisam siguran da će to stići do sutra ujutru. Mislim da sam na dobrom putu, ali mi treba još vremena. Ipak sam, iako sam znao da je pitanje dana, užasno potrešen ovom vešću”.
Kada neko u našoj industriji zasluži toliku ljubav, povjerenje i poštovanje zaista može da bude ponosan na sebe i na sve što je u životu uradio. Tetka ponosna napušta ovaj svijet odlazeći u neki bolji gdje će i dalje nastaviti dijeliti osmjehe i lijepe riječi. Bit će ponovo u Sakijevoj blizini.
Obrazlažući odluku Upravnog odbora UEPS-a (koju je sam inicirao), da se na svečanosti dodjele godišnjih nagrada 2011. godine Mirjani Pejović dodijeli specijalno priznanje za unapređenje i razvoj propagandne struke, Ivan Stanković je, između ostalog kazao:
„Godinama na ovakvim skupovima nagrađujemo kreativce, stratege, direktore, vlasnike, planere, dizajnere i druge ljude različitih profila. Dajemo različite vrste nagrada, od priznanja, zahvalnosti, do najvećeg priznanja, nagrade za životno delo. Ali nam se čini, da smo u ovim priznanjima zapostavili ljude koji rade u senci i bez kojih i čijeg rada, ni laureati ne bi bili toliko uspešni da zasluže naša priznanja. To su naše kolege, naši tihi susedi, koji nam svima olakšavaju živote i koji su, svojom ličnošću, skromnošću i nesebičnošću, često zaboravljeni. Zbog toga smo odlučili da tu nepravdu ove godine ispravimo i po prvi put dodeljujemo specijalno priznanje jednoj takvoj osobi – za njen višedecenijski nesebični doprinos i pomoć ljudima koji su presudno uticali na razvoj struke.
Ovogodišnji dobitnik je stvarno jedinstvena osoba na propagandnom nebu Srbije.
Jedan je od retkih koja razgovara sa svim ovde prisutnim.
Sarađivala je, što direktno, što indirektno, sa svim laureatima nagrade za životno delo. Čak i sa onima koji su je vratili.
Bila je uvek ta koja je ohrabrivala uplašene, smirivala nervozne, lečila zaljubljene, negovala bolesne. Skoro svi ključni ljudi na srpskom reklamnom tržištu su imali priliku da se uvere u lekovitost njene tople reči, u nepresušnu dobrotu njene ličnosti, u mudrost saveta i procena.
Njen život je bila agencija, njena deca su bili brojni članovi UEPS-a, dobitnici brojnih nagrada i priznanja, rasuti po svetu i ovde. Ona je svoj životni poziv pronašla u ovoj našoj profesiji i uspela je da časno i ponosno čitav svoj staž odradi i ode u penziju i dalje puna optimizma i pozitivne energije, tešeći one koji bi nju trebali da teše, pomažući i onima kojima ta pomoć nije potrebna.
Njen nadimak je postao sastavni deo njenog imena i opstao je tako dugo, jer je godinama mnogim bila bliža od najbližeg roda, sigurna luka kojoj se dolazilo kada je teško.
A pomagala nije samo kolegama. Već dvadesetak godina je aktivni član Kola srpskih sestara i nesebično pomaže i daleko ugroženijim od ljudi iz naše profesije.
Na kraju, kao što neki govore, da je nema, nju bi trebalo izmisliti.
Zadovoljstvo nam je da Specijalno priznanje za unapredjenje i razvoj propagandne struke dodelimo Mirjani Pejović, svima znanoj kao Tetka.“
Iako je vrijeme vikenda, uspio sam dobiti nekoliko izjava ljudi koji su dobro poznavali Mirjanu Pejović.
Ana Vehauc, New Moment:
Kao što rašlje prepoznaju metal ili vodu, Tetka je u svakome umela da prepozna dobro, i da nas bodri da ga negujemo i prenosimo dalje. Nikada nas nije podučavala, a sve nas je naučila: da budemo strpljivi sa novajlijama, blagi prema veteranima, i požrtvovani jedni prema drugima. Ako je sreća davanje, Tetka je bila najsrećnija osoba na svetu, a mi privilegovani da nas njena mudrost i osećaj za meru čuvaju od svih ala i bauka. Genius loci Hilandarske 14 i sunce koje ne može da se ugasi.
Sašo Pešev, direktor New Moment New Ideas Company, Skoplje:
“Kada sam sredinom 90-tih prvi put došao u Beograd, u kancelarije tadašnjeg S Team Bates Saatchi&Saatchi i prvi put čuo za ‘tetku’, pokušavao sam da razumem čija je ona ustvari tetka. Nije Sakijeva, a nije bila ni Ivanova. Pa čija tetka je onda? Ubrzo sam shvatio da je ona tetka svih nas, naša Tetka. Bezrezervna pažnja prema svima kako je samo omiljena Tetka mogla. Znala je sve, i profesionalno i privatno, volela je sve ljude i brinula se o svima nama. Jedna je bila Tetka.”
Milena Garfield (Washington, SAD), filmska i pozorišna producentica, višegodišnja Sakanova bliska saradnica u New Momentu:
“Mirjana Pejović! Tako su je zvali svi oni koji je nisu znali. Za sve nas koje je volela bila je Tetka. Tetka po zvanju, tituli, opredeljenju, misiji, Tetka po brizi i toplini. Kad nešto nisi znao pitao si Tetku, čuvara naših uspomena i tajni. Kad nešto nisi mogao ili umeo, mogla je samo ona, Tetka. Umela je da čuje, da podržava, da nas uteši i da nas čuva. Niko nije znao tajne njenih moći, i sva dobra dela koja je činila diskretno, neprimetno, lako kao da to nije ništa. Kao da to može svako. A mogla je samo ona, Tetka!
Nikad je nisam videla u haljini i nikad bez osmeha. Takva će ostati u mom sećanju. Upadljiva i nezaboravna po onom što ju je krasilo i čime je sijala za nas da ne zalutamo: po plemenitosti, po toplini, nesebičnosti, duhu, bodrosti i blagosti. Po svojoj odmerenosti i drugarskoj spremnosti da uvek i svakom pomogne.
Kažu da su srećni oni koji imaju tetke u životu. Ali samo mi koji smo poznavali Mirjanu Pejović imali smo sreću da imamo Tetku sa velikim T. To je više od tetke i više od prijatelja.
To je naš Anđeo čuvar
Hvala Tetka! Iskrala si se od nas pazeći da ne primetimo, da ne brinemo.
Tamo gde si se iskrala znam da ćes nastaviti da nas čuvaš kao i svih ovih godina.
Visoko iznad svih nas, među zvezdama.
A opet sa nama, u našim srcima.”
Vladimir Čeh, osnivač Muzeja za istoriju oglašavanja:
“U mojoj kolekciji vizitkarti, a ima ih nekoliko hiljada, ima zaista različitih: crno belih, u boji, tanjih i debljih, kartonskih, plastificiranih, plastičnih i metalnih, jednostranih i dvostranih, mat i sjajnih, providnih, lakiranih… sa zlatotiskom, suvim žigom, sa fotografijom, sa adresom firme na mapi sa druge strane…
I, naravno, sa različitim tekstom ispod imena.
Znam samo jednu jednostavnu vizitkartu na kojoj je tekst ispod imena identifikovao bez greške, jasno i precizno, osobu o kojoj je reč: titula koja je govorila o odanosti, efikasnosti, poverljivosti, dobroti, plemenitosti, nežnosti i duhovitosti, konačno, značaju osobe za sve one koji su tu vizitkartu dobili.
Na vizit karti je ispod imena pisalo samo: Tetka
Mnogi od nas imaju tetku. Onaj ko je ima je srećna osoba. I za nju kaže – moja tetka. Samo jedna tetka je bila – naša tetka. Tetka sa velikim ‘T’: Mirjana Pejović.”
26. februar 2018.
