This article is also available in: English
Piše: Ekrem Dupanović
Početkom prošle sedmice Vedrana i ja smo se zaputili prvo u Banjaluku, a zatim u Sv. Nedelju po Kreativni portfolio u tiskaru Printera. Utorak uveče smo prespavali u jednom divnom malom hotelu u Zagorju, u blizini Kumrovca. Jedva sam čekao da svane pa da odemo u tiskaru. Na knjizi Kreativni portfolio, u kojoj smo predstavili 152 kampanje koje su nagrađene na svim nacionalnim i regionalnim festivalima prošle godine, radio sam deset mjeseci. Ne, nije trebalo toliko vremena, ali sam je ja povremeno napuštao po mjesec dva sustižući druge obaveze. Nikada je ne bih završio da mi se nije pridružila naša kćerka Asja koja će od slijedećg izdanja samostalno voditi projekat. Ova knjiga je vrlo važna jer svjedoči o kreativnosti u jednoj godini. Može biti korisna svima, obzirom da je svaka kampanja predstavljena na dvije strane sa tekstom na bosanskom i engleskom jeziku (brif, problem, rješenje, ideja, realizacija, rezultati, projektni tim), i ključnim vizualima. Možda je najvažnija onim agencijama koje nisu u knjizi, a željele bi biti. Uvjet za to je nagrada na nekom od festivala.
Rano ujutro smo stigli u Printeru. Kada mi je Mirko Koren, direktor prodaje tiskare, donio prvi primjerak i zatražio da mu napišem posvetu shvatio sam da imamo odličnu knjigu. Ne znam zašto, ali prije godinu i po dana nije tražio posvetu u knjizi The Best of Adriatic Creative Directors. Kada sam je potpisao, Mirko je uzeo knjigu i prije nego mi je dao da je pregledam, kazao nekoliko vrlo važnih rečenica o tome kako on vidi ovaj projekat, šta bi ova knjiga trebala dugoročno predstavljati za oglašivačku industriju itd. Bio sam prijatno iznenađen. Konačno sam je uzeo u ruke. Pažljivo sam okretao listove. List po list. Svi su dali sve najbolje od sebe. Žare Kerin, Art Director (Futura DDB), Marjan Božič, DTP (Futura DDB) i Printera. Štampa je fantastična, dizajn, prelom, sve je urađeno tako da se knjiga može pojaviti na svakoj izložbi izdavaštva u svijetu. Naravno, Asja i ja smo bili odgovorni za tekst, ideja za ovaj projekat je naša, i mi smo dali sve od sebe. Zahvaljujemo se svima. Adnanu Arnautliji za prevod na engleski jezik i Almi Duraković, za sjajan lektorski posao i što je trpila sve moje frustracije tokom cijelog procesa.
Dok smo pili kafu u Printeri, odlučio sam da uzmem knjige koje su kupile slovenske agencije i zapucam pravo u Ljubljanu, da ih ja svakome odnesem i da vidim kakve su reakcije. Jedno je kad ljudi reaguju na prvu, a drugo je kad ti pošalju komentar mailom. Napunio sam auto, nije bilo problema na granici i brzo stigao u Ljubljanu. Vedrana je krenula u obilazak ljubljanskih trgovina, a ja sam iz poštovanja prvo otišao u FestFest da po jednu knjigu poklonim Juretu Apihu i Meti Dobnikar. Da nekad davno u mom životu nije bilo Jureta, možda ni mene danas ne bi bilo u ovom poslu pa ni ove knjige. Kada su je pregledali bili su oduševljeni. Neću sad ovdje pisati šta su mi sve rekli. Dovoljno je to da sam od njih primio iskrene čestitke, a kome to ne godi. Iz FestFesta sam otišao u Medianu, ali nisam našao Janju Božič Marolt. U Beogradu je na Direct Media Akademiji. I ja ću na DM Akademiju, ali ipak Janji ostavljam dvije knjige u kancelariji da ih ne bi nosila iz Beograda. Svaka teži 2,5 kile. U istoj je zgradi i Formitas. Znao sam da je i Mitja Tuškej u Beogradu na Akademiji, ali u uredu je bila Mojca Randl. Prosula je niz komplimenata za knjigu. Govorio sam joj i o našem velikom projektu za jesen pa se ponudila da nam u Ljubljani pronađe ekipu koja bi sa nama sarađivala. Kada imate takve prijatelje ništa nije teško. Iz Formitasa odlazim u Pristop koji je naručio najviše knjiga i odmah „udaram“ na Aljošu Bagolu. Njegov osmjeh, kada je uzeo knjigu u ruke i počeo je listati, dugo neću zaboraviti. To su reakcije koje sam želio vidjeti. Ne to da im se knjiga dopada, nego tu nekontrolisanu reakciju, čistu emociju. To što iz čovjeka jednostavno izleti. Knjiga je teška, teški su paketi, za čovjeka u mojim godinama nije lako biti raznosač, ali Kreativni portfolio je Asjina i moja knjiga i ništa mi nije teško. Reakcije koje sam pokupio su sasvim dovoljna kompenzacija za trud. Za kraj sam ostavio Mercator. Šlag na tortu. Viktorija Radojević je zaista bila obradovana knjigom i činjenicom da je u njoj i Mercatorov oglas. Mercator je prijatelj kreativnosti. Dogovaramo se za promociju knjige u Ljubljani, u ponedjeljak 28. maja u 16:00 sati, kojoj će domaćin biti Mercator u Maxi klubu.
Žao mi je da nisam stigao doći do svih agencija. Zamolio sam taksistu, koji me je cijelo prijepodne vozio po Ljubljani, da sutradan odnese knjige Mojci Briščik u SOZ i Mojci Majhen u Paideiu. Takođe sam zamolio Mojcu Randl da iz „svog“ kontigenta dostavi tri knjige agenciji Grey Ljubljana i jednu knjigu Valeriji Prevolšek, direktorici Media Pooola i Sempla, uz obećanje da ću joj na ljubljanskoj promociji vratiti pet knjiga. Tog časa sam postao svjestan svoje velike greške. Valerija je jedna od prvih trebala dobiti knjigu od mene jer je prva prepoznala projekat, prva je kupila oglas čime je doprinijela da knjiga bude ovakva kakva je. Sreća da se brzo vraćam u Ljubljanu, Valeriji ću posvetiti i pokloniti knigu u sklopu mog obraćanja na promociji. Zaslužila je.
Napuštamo Ljubljanu, nakon ulaska u Hrvatsku svraćamo u Printeru po knjige za Srbiju i BiH i produžavamo za Beograd. U hotel stižemo sat vremena iza ponoći i konstatujemo da smo tog dana prešli 700 km.
Prvu kafu u četvrtak ujutro pijem sa Borom Miljanovićem u Hiltonu. Hotel je otvoren nedavno. Izgleda odlično, odiše luksuzom, posluga je savršena, kafa takođe. Bora je želio da tu popijemo kafu vjerovatno zbog toga što je prethodne noći u Hiltonu njegova agencija Represent Communications progrlašena PR agencijom godine. Iznosi mi utiske sa svečane dodjele nagrada Društva Srbije za odnose s javnošću. Dogovaramo se o saradnji u produkciji video sadržaja za potrebe novih projekata Media Marketinga. Polako se krećemo ka strateškoj saradnji na nekim projektima.
Iz Hiltona žurim u Beogradsku filharmoniju na sastanak sa Ivanom Tasovcem. U godinama dok je Ivan bio srpski ministar kulture nisamo se tako često viđali i imamo mnogo toga za ispričati jedan drugom. Zatičem ga u sjajnom raspoloženju jer je upravo dobio vijest kako je njegov brat, koji živi i radi kao naučnik u Berlinu, izabran za, kako sam shvatio, predsjednika Evropske naučne asocijacije za digital. Kako god da se to zvalo, mora da je jako važno jer sam svjedočio brojnim pozivima novinara koje su zanimali detalji jer je za Srbiju jako važno da je njen čovjek dospio na tako značajnu poziciju. Ivan mi pokazuje program za novu sezonu, materijale koje su štampali. Saznajem dokle je stigao projekat izgradnje nove zgrade Beogradske filharmonije. Ponovo je to stari Ivan Tasovac, pun ideja i energije koja je potrebna za njihovu realizaciju.
U Beogradu je tog četvrtka bio Spasovdan, gradska slava. Crkvena litija je prolazila centrom grada, saobraćaj je bio blokiran, taksisti nisu vozili tako da sam ubrzanim korakom pješke otišao u I&F McCann na sastanak sa Marijom Vičić kojoj sam rano ujutro na recepciji ostavio pakete sa njihovim knjigama. Sa Marijom je na sastanku i Radiša Kričak. Prvo smo, naravno, komentarisali knjigu. Vrlo su zadovoljni tako da sam dobio par komplimenata za Asjin i moj rad. Napisao sam posvete Srđanu Šaperu, Mariji, Radetu i Vlatku Dimovskom, a onda smo prešli na dogovor o detaljnom planu saradnje u naredna tri mjeseca. Poslije sastanka svraćam kod Vlatka. Dugo se nismo vidjeli. Pošto sam rizikovao da zakasnim na ručak koji sam imao dogovren u Maderi, dogovaram se sa Vlatkom za kafu u pet sati.
U Maderi sam ručao sa Slavenom Kontićem, mladim čovjekom sa kojim sam se tog dana dogovorio da ćemo potpisati ugovor o saradnji kojim Slaven postaje naš dopisnik iz Baograda. Dugo tragamo za pravim rješenjem i mislim da smo ga konačno našli. Slaven je sin mog prijatelja Bore Kontića sa kojim sam desetak godina radio na Radio Sarajevu. Čim smo sjeli za sto kazao sam mu: „Danas ručamo zajedno zahvaljujući tvom ocu, a koliko puta ćemo ovo ponoviti zavisi samo od tebe.“ Ustao sam da pozdravim Srđana Šapera koji je takođe u Maderi imao goste na ručku. Reče mi: „Stigao sam samo da par sekundi prelistam Kreativni portfolio, dovoljno da vidim da je knjiga odlična.“ Slavenu i meni se kasnije pridružuje i Boro koji je tih dana takođe bio u Beogradu. Rastajemo se u uvjerenju da smo obadvojica dogovorili dobar posao.
Odlazim u Represent Communications na sastanak sa Jelenom Mikić, regionalnom direktoricom Representa. Taj sastanak je tokom prijepodneva dogovorio Bora Miljanović kako bismo krenuli u operacionalizaciju našeg jutarnjeg dogovora iz Hiltona. To o čemu sam pričao sa Jelenom još nije za objavu, a volio bih da mogu napisati. Sve u svemu sastanak je bio vrlo inspirativan.
Idem na dogovorenu kafu sa Vlatkom. Već sam rekao da se nismo dugo vidjeli, mislim od decembra, što je za nas dvojicu jako dugo. Vlatko je od januara regionalni direktor I&F McCann Grupe i direktor agencije McCann Beograd. Kaže da posao dobro ide, da ga ima mnogo, da zbog obaveza prema beogradskoj agenciji nema vremena da putuje regijom, ali da će uskoro doći u Sarajevo. Propitujemo jedan drugog o zajedničkim prijateljima. Jedan od njih je i Mario Cvitković. Zovem ga telefonom misleći da je u Sarajevu ili Zagrebu. Nije se javio, ali je poslao poruku iz Tadžekistana gdje sada radi. „E moj Ekreme,“ kaže Vlatko, „ni ti više ne držiš sve informacije pod kontrolom.“
Odlazim u hotel po Vedranu i idemo na večeru. Dan je bio veoma uspješan.
U petak ujutro prvo odlazim u New Moment. Kako sam stigao prije svih, ostavio sam Lazaru Sakanu knjige sa porukom i otišao u Francusku ulicu, u UEPS-ovu kancelariju kod Stane Šehalić. Radova koji su dobili UEPS-ovu nagradu ima u knjizi više od bilo kojeg drugog festivala. Ponovo molim Stanu da smanje broj nagrada. Pola sata smo uz kafu razgovarali o UEPS-u, a zatim smo zajedno otišli u Zemun u Teatar Madlenianum na Direct Media Akademiju. Ispred teatra i u njemu mnogo ljudi. Srećem, kao i uvijek na DM Akademiji, mnogo poznatih lica. Piju kafu i ćaskaju. Ja sam se samo u trku pozdravio sa nekolicinom. Mitji Tuškeju i menji je Milica Marković namjenila drugu vrstu zabave. Da potpisujemo svoje knjige. Mitjin sto u lijevom uglu predvorja, moj u desnom. Direct Media je odlučila da jedan broj Mitijine knjige Bez frendova nema brendova, i moje knjige Hotel Jugoslavija, pokloni učesnicima Akademije sa posvetom autora. Stvorila se prilična gužva. Ja sam ispod svog stola gurnuo i deset knjiga Kreativni portfolio sa namjerom da ih poklonim i posvetim posebnim gostima Akademije. Bilo je vrlo zabavno. Ja sam bio u prednosti u odnosu na Mitju. On je „samo“ napisao knjigu Bez frendova nema brendova, a ja sam je preveo sa slovenskog jezika. Tako da sam imao i knjigu, čiji sam autor, i jedan prevod. Obadvojica smo bili jako sretni da smo imali ovu mogućnost.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Brzo napuštamo Madlenianum i hitamo ka centru Beograda ponovo do UEPS-ove kancelarije. Stana je ostala na drugom predavanju, a ja sam joj u kancelariji ostavio knjige za beogradske agencije kojima ću poslati mail da ih dođu uzeti. Nakon toga Vedrana i ja prelazimo preko ulice na ručak u Klub književnika. Uživamo u ručku i sumiramo sva događanja protekla tri dana. Bilo je naporno i uzbudljivo, ali Babi i ja još možemo.
Palimo auto i vraćamo se u Sarajevo. Iz pravca Beograda u Sarajevo se ulazi kroz Baščaršiju. Svraćamo na pitu jer, kako kaže naša unuka Tara, život je ljepši s pitom. Nema nigdje Sarajeva.
23. maja 2018.
