U pametno struktuiranom biznisu kakav je fudbal najvećih i najmoćnijih klubova značajno polje delovanja zauzima ono što širokim narodnim masama ostaje nedovoljno vidljivo. Sve to onda kao posledicu ima uvreženo mišljenje da su glavni akteri fudbalske arene jednosmerni potrošaći novca galaktičkih razmera.
Zaslepljenost bleštavilom zvezda čije prebacivanje transfera od sto miliona evra postaje normalna i lako svarljiva pojava, u koprodukciji sa trkom za rezultatima, trofejima, prestižom- a sve to neretko pod teretom rejtinga, tradicijei navijačkih očekivanja- ne ostavlja vreme za posvetu pitanju proizvodnje mladih igraća i troškovima koji iz nje proističu.
Mnogi će se iznenaditi nad rezultatima istraživanja svetski priznatog CIES-a, Fudbalskog instituta za statistiku iz Nojšatela, o broju “diplomaca” pojedinih klupskih akademija u pet najznačajnijih šampionata u Evropi. Barselona može da sastavi četiri skoro kompletna tima od fudbalera koji su prošli njenu školu. Iz “blaugrane” izbrojano je 40 fudbalera, od kojih deset trenutno nastupa za prvi tim matičnog kluba, uključujući Lamine Jamala, Alehandra Baldea i Fermina Lopeza. Iza Barse je njen “klasični” rival Real sa 35 igrača. Madriđani su sa svojim Galaktikosima verzija 1 i 2 dugo bili sinonim za plaćanja fudbalera u iznosima van svake realnosti pa i pameti. Od te navike na “Bernabeu” nisu ni danas odustali, ali “senku” na njih bacilli su klubovi iz Engleske. Fantastičnom prodajom televizijskih i diigitalnih prava na prenose utakmica, premijerligaši su privukli investitore željne profita sa raznih kontinenata, a ubrzo su na Ostrvo na “ćilimu” sleteli i izaslanici petro-monarhija, koji su napravili dar-mar na fudbalskom tržištu, ne štedeći dolare da kroz fudbal kao globalnu medijsku platformu promene dominantnu sliku o svojoj državi u svetu.
U Top 10 novoobjavljenog CIES-ovog istraživanja uskočili su i Pari sen Žermen, Ren, Čelzi, Real Sosijedad, Mančester junajted, Arsenal i Mančester siti.
Nije da na travi “Kamp noua” nisu plesali suvim zlatom plaćeni fudbalski virtuozi, netom pristigli sa Sambadroma, ali Barselona je kontinuitet stvaranja fudbalske budućnosti i moći. Činjenica da menadžer Hans Flik danas razmišlja o tome da u meču Primere izvede na teren tim od 11 igrača poniklih u sopstvenoj akademiji, nije ništa drugo nego legat Johana Krojfa. Slavni holandski fudbaler I jedan od najvećih mislilaca-praktičara za koje fudbal zna u svojoj istoriji, 1979. bio je jedan od utemeljivača omladinske škole Barselone. Tada je jedna La masija, na katalonskom seoska kuća ili farma, prromenila namenu i iz odjela klupske administracije pretvorena u internat u kome će boraviti talentovana deca iz španskih gradova koje su videli Barsini ljudi za pronalaženje talenata (danas popularno rečeno skauti).
La masija nije postala simbol filozofije igra naslonjen na totalni fudbal Rinusa Mihelsa i njegovog najboljeg učenika Krojfa, La masija je prerasla u jedan fudbalski pravac u kome se u fokusu nalaze vlastiti igrači. Plodovi takvog pristupa bili su i sočni i medni. Kad je Španija 2010. u Južnoj Africi postala šampion sveta njen dres nosilo je devet diplomaca iz Barsine omladinske škole. Jednaka impresija ovladala je planetom i dve godine kasnije. U novembru 2012. u meču protiv Levantea (4:0) trener Tito Viljanova imao je pred sobom na terenu svih 11 fudbalera – đaka iz nove La masije. Nekako u isto vreme u završnici izbota za Zlatnu loptu te godine bilo je društvo iz razreda – Ćavi, Inijesta i Mesi.
I zato, bez obzira na navijačko opredeljenje, prodor Barselone na lidersku poziciju kad je reč o produktivnosti igrača i njihovoj zastupljenosti u najjačim divizijama otvara prostore nade u budućnost fudbala.
