Nova zaštićena staništa za vrapce sastoje se od kućica i hranilica, a nalaze se u Malom Tašmajdanu i u Banjičkoj šumi, koja odnedavno nosi ime Timotija Džona Bajforda.
Prema procenama stručnjaka, broj vrabaca, inače zaštitnog znaka Beograda, značajno je smanjen u poslednjim decenijama. Kao glavni razlozi navode se smanjenje količine hrane i ugroženost vrabaca od strane većih ptica grabljivica zbog promenjenog načina života u gradu. Kao društveno odgovorna kompanija, Raiffeisen banka želi da pomogne da se zaustavi ovaj negativni trend i da se popularni dživdžan vrati u parkove i na krovove beogradskih kuća. Tokom poslednjih meseci, vrabac je postao i zaštitni znak reklamnih kampanja banke zbog dva simpatična vrapca – glavnih protagonista popularne reklame Raiffeisen banke. Ideja o izgradnji ovih zaštićenih staništa i stalnih hranilišta za vrapce je iz ovog razloga prirodni sled i odgovor Raiffeisen banke na ovaj rastući ekološki problem u Beogradu.
Projekat je realizovan uz svesrdnu podršku Grada Beograda i njegovih nadležnih službi, Zelenila Beograd i Sekretarijata za zaštitu životne sredine, i uz kreativnu pomoć agencije McCann Beograd. Odluka da se Gradovi za vrapce izgrade na Malom Tašmajdanu i u Banjičkoj šumi doneta je u saradnji i nakon konsultacije sa ekspertima za pitanja zaštite životne sredine i ornitolozima. Grad za vrapce na Malom Tašmajdanu ima za cilj da vrapcima omogući nesmetano hranjenje i boravak u užem gradskom jezgru, ali i bliži kontakt brojnih posetilaca parka, a pre svega dece, sa gradskim vrapcima. S druge strane, Bajfordova šuma je njihovo prirodno stanište i zaštićeni spomenik prirode ornitološkog karaktera, te se procenjuje da će izgradnja kućica i hranilica za vrapce značajno doprineti njihovom povratku u što većem broju.
