Drugi jezik na kojem je dostupan ovaj članak: English
Piše: Lazar Bošković, creative director agencije AgitPROP
Savremene komunikacione tehnologije zasnovane su na primeni patenata Nikole Tesle, najvećeg svetskog i srpskog naučnika, rođenog 10. jula 1856. Nјegov čuveni Vordenklif toranj i laboratorija na Long Ajlendu, sagrađeni, ali i uništeni, početkom 20. veka, trebalo je da budu začetak nečega što bi moglo da se nazove „analogni Internet“.
Suštinu svoje vizije bežičnog prenosa Nikola Tesla je prvo najavio u projektu “Svetski sistem” iz 1900. Govoreći ondašnjim tehničkim rečnikom, opisao je u 12 tačaka ono što se danas zove bežični Internet, mobilna telefonija i GPS. U autobiografiji “Moji izumi” (My Inventions, 1919), Tesla piše da je „Svetski sistem” bežičnog prenosa počeo da komercijalizuje 1900. i objašnjava:
„’Svetski sistem’ je kombinacija izumitelјevih originalnih otkrića u toku dugotrajnog perioda istraživanja i eksperimentisanja. Ne samo što putem bežičnog prenosa ovaj sistem omogućava da se trenutno i precizno prenese bilo koji signal, poruka ili znak u sve krajeve sveta, već se isto tako uspostavlјa veza između postojećih telegrafskih, telefonskih i drugih signalnih stanica, a da pri tom niukoliko ne mora da se menja njihova sadašnja oprema.“
Potom je 1908. to konkretnije opisao u časopisu “Wireless Telegraphy & Telephony“, u članku “The Future of the Wireless Art“, a to njegovo predviđanje budućnosti objavio je 1909. “New York Times“, i preneo časopis “Popular Mechanics” u članku “Wireless of the future“, u kome Tesla kaže:
„Uskoro će biti moguće, na primer, da poslovni čovek u Nјujorku diktira uputstva koja će se istog trena otkucana pojaviti u Londonu ili negde drugde. Moći će sedeći za svojim stolom da razgovara s bilo kojim telefonskim pretplatnikom u svetu. Biće potrebno samo nošenje instrumenta pristupačne cene ne većeg od sata, koji će svom nosiocu omogućiti da čuje bilo gde na moru ili kopnu na udalјenosti od hilјadu milјa. Moći će da se sluša ili šalјe govor ili pesma u najudalјenije krajeve sveta. Na isti način bilo koja vrsta slike, crteža ili štampane stvari moći će da bude transferovana sa jednog na drugo mesto. Milionima takvih instrumenata moći će da se upravlјa iz jedne jedine stanice. Tako će biti krajnje jednostavno najudalјenije krajeve sveta držati u međusobnom kontaktu. Pesma nekog velikog pevača, govor političkog vođe, predavanje naučnika tako će moći da budu preneseni publici raštrkanoj širom sveta.“
Neki proizvođači mobilnih telefona ukazuju da je Teslina vizija još tada bila najava pametnih mobilnih uređaja. Ipak, kada se sveobuhvatnije sagleda šta je Tesla pisao i govorio početkom 20. veka, zaklјučak je da njegove reči više govore o tehnologiji današnjice koja objedinjuje sve aspekte komunikacije i prenosa informacija, a to je upravo Internet, bez obzira na konkretan uređaj. O tome govori i multimedijalni projekat “Teslina vizija Interneta“, dostupan na sajtu teslinavizijainterneta.rs.
Infografik “Teslina vizija Interneta” pokazuje na koji način je sve što je Tesla pomenuo u 12 tačaka svog “Svetskog sistema“, svakom današnjem korisniku Interneta dostupno – bilo putem računara, bilo preko mobilnog telefona. Uporedno su date Tesline vizionarske reči i stare fotografije tehnike iz Teslinog vremena – na jednoj strani, a na drugoj strani je opis informaciono-komunikacionih tehnologija današnjice čiju okosnicu čini upravo Internet.
Mobilna izložba “Teslina vizija Interneta” je od 2012. doživela sedam postavki u Beogradu i Novom Sadu. Dostupna je u obliku 15 panoa i besplatno se ustupa za izložbene potrebe zainteresovanim institucijama. Autor je Lazar Bošković, rađena je u koprodukciji Registra nacionalnog internet domena Srbije, Galerije “O3one” i Muzeja Nikole Tesle, a dizajner je bio Dušan Vojnov (Orange studio).
Po motivima izložbe, nastala je i monodrama “Tesla i bežično umrežavanje sveta“, koja govori o značaju njegovih izuma u savremenom digitalizovanom stilu života. Naime, svaki digitalni uređaj na svetu (računar, pametni telefon…), ima u sebi tehnologije zasnovane na Teslinim patentima, kao što su logičko kolo “and” i bežični prenos. Oba potiču od patenta za brodić na dalјinsko upravlјanje, koji je Tesla prikazao na jezercetu u njujorškom Medison Skver Gardenu, 1898.
