Kažu da u svakom poslu postoji ono što se prećutkuje. Ćutite li i vi ovih dana? Zatvorite li oči iako su nam one, mora se priznati, jedine koje su ostale nepokrivene, pred nekim istinama koje su toliko očigledne?
Meni se čini da baš ovih dana tišina najviše odjekuje…
To što ne govorimo da je komunikacija zaigrala svoju životnu ulogu u filmu zvanom COVID pandemija i što je doživela i svoj zaplet i, činilo se, i svoju kulminaciju, peripetija na pretek, a da još uvek ne znamo ni ekspoziju, a ponajmanje rasplet je, u najmanju ruku, ne dramatično, već tragično!
Osim na već pomenute industrije, one o kojima se ne ćuti i one koje svoje gubitke svakog meseca redovno čekiraju, komunikacijsko tržište ćuti po principu „da ne bude gore“. Skoro svaka agencija u regionu se susrela sa smanjenjem plata zaposlenih i otpuštanjima, jer je opao posao, a budžeti na kojima se prvo štedelo su prvenstveno BTL i kreativa. To što zakupci prostora, i oni koji svode račune, nisu imali razumevanja ni sluha za industrije koje su se isto tako našle pred ekonomskim poteškoćama kao i mnogi, nije mnogo pogodilo ni njih a ni one za koje bi agencije trebalo da imaju razumevanja jer….takva je situacija.
Agencije su imale razumevanja. Agencije imaju razumevanja da i onda kada su smanjeni budžeti priskoče u pomoć sa ljudske, a onda i profesionalne strane, da rade punom parom i u nerealnim rokovima kao da će zaraditi čitavo bogatstvo jer „sve će to narod pozlatiti!“
Ali se pitam, da li će ti isti ljudi imati razumevanja za potrebe da i neki drugi ljudi ostanu na svojim radnim mestima, da prehrane svoje porodice i da ne merimo na kantare da li je kilogram PRa, kilogram kreative ili kilogram video produkcije jeftiniji na drugoj tezgi jer će u protivnom promeniti dobavljača…Ostaje nam da sačekamo bilanse stanja i uspeha i nadamo se da će na kraju ipak kvalitet presuditi!
