Piše: Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja
Trajalo je, ali je vredelo!
Danas u podne seli se iz ateljea Slavimira Stojanovića u agenciju Comma dizajn 240 strana publikacije o izložbi Rat i plakat: 1914-1918. – najvećem do sada “poduhvatu” Instituta za istoriju oglašavanja. Comma radi pripremu za štampu.
Izložbom koja je trajala četiri meseca oglašavanje je ušlo na velika vrata u instituciju kojoj po svemu i pripada: u Muzej primenjene umetnosti. Multimedijalna knjiga će izaći iz štampe za nekoliko nedelja. Ponudiću je tada vašoj pažnji sa više podataka o njenom sadržaju i ulozi.
No, o tom, potom. Danas – o Institutu.
Da podsetim: sve je počelo sa Titom.
Za Weekend Media Festival u Rovinju, pre tri godine, pripremljena je prva varijanta izložbe Od lovljenog do lovca: plakati o Titu, od poternice 1943. do prve nagrade za plakat Jaegermeister 1994. u Portorožu. Pet dekada Tita na plakatu praćeno je bilo plakatima iz “praktičnog života” – reklamama.
Da bi se dobile dozvole za objavljivanje plakata koji su u vlasništvu Muzeja istorije Jugoslavije, Muzeja primenjene umetnosti i Narodne biblioteke u Beogradu nije bilo dovoljno da se u pismu napiše “Moli Vas Vlada Čeh da mu date pravo da …”.
Zbog toga je, ranije nego što sam i misilio da ću to uraditi, registrovan u Agenciji za privredne registre planirani Institut za istoriju oglašavanja.
Onda je krenulo. Doterana, na 102 plakata velikog formata, sa pratećom audiovizuelnom prezentacijom, izložba Instituta za istoriju oglašavanja Od lovljenog do lovca bila je sastavni deo UEPS-ovih Dana propagandista u decembru 2013. Plakati su izazvali veliku pažnju, naročito mlađe generacije.
A to je i bio cilj osnivanja Instituta: sačuvati rezultate profesije od zaborava. Da nekada uspešna kreativna rešenja ne budu danas zagubljena, zapostavljena, zaboravljena, prošao im rok… Da (mnogi) mladi danas ne pomisle da se oglašavanje na otvorenom prostoru pojavilo u regiji kad i Metropolis, Alma Quatro ili Europlakat, da su medija planiranje i kupovina medijskog prostora izmišljotina devedesetih, da su se sve “marketing” agencije u Srbiji izlegle u poslednjih dvadesetak godina iz ljubljanskog Studija Marketing Delo i njegovog beogradskog ogranka zvanog Saatchi & Saatchi, da su prve nagrade za kreativnost stigle iz sveta na kraju prošlog veka baš na tu adresu, da (ustvari) oglašavanje i nije postojalo dok se nisu pojavile agencije u (svetskim) lancima, okovane agencije, kako ja volim da ih nazivam…
E, pa – nije tako. Rupa na saksiji je pronađena mnogo ranije. Pogled unazad kazuje:
- osamdesetih je profesija postala priznata;
- devedesetih je postala poznata;
- dvehiljaditih je – popularna.
U nju pristiže milenijumska generacija, koja (većinom) misli da pre devedesetih nismo imali ništa, a da su onda došli oni i doneli nam sve ….
Zbog njih, i onih koji dolaze, potrebno je da mi koji odlazimo zabeležimo šta znamo. Da sutra niko ne piše istoriju oglašavanja bez pisanih tragova njenih savremenika, kao da je reč o, recimo, istoriji etrurskih ratova.
Tako se rodila ideja o osnivanju Instituta za istoriju oglašavanja.
U ovom trenutku ekipa Instituta, ponovo pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i informacije republike Srbije i ambasade Velike Britanije u Beogradu, priprema novu izložbu u Muzeju primenjene umetnosti, u saradnji sa Centrom za ženske studije. Baza projekta Žena u Velikom ratu je studijska izložba plakata, prikupljenih iz poznatih svetskih muzeja i biblioteka. Izložba će biti kombinovana sa okruglim stolom za višeugaonu, multidisciplinarnu analizu i promociju suštinskih promena položaja žene u društvu, koje su nastale kao jedna od trajnih posledica Prvog svetskog rata, najavljenih i zabeleženih na plakatima iz tog vremena.
Kako je ideja Instituta da oglašavanje sačuva od zaborava, paralelno se radi na realizaciji osnovnog zadatka: pokušaju da arhiviranje oglasnih poruka postane – obaveza. Ekipa programera radi na analizi i pripremi tehnološkog rešenja, a ekipa pravnika – na analizi mogućeg uticaja na zakone, ili samoregulativu. Reč je o procesu, trnovitom, ali bitnom.
Pored ovih “teorijskih” postavki rada Instituta, radi se i “na terenu”. Za nekoliko dana startovaće u Novom Sadu zajednička akcija Instituta i Erste Banke, inspirisana stopedesetogodišnjom tradicijom bankarske kuće na ovom području. U jednoj novosadskoj ekspozituri Erste banke u toku oktobra i novembra trajaće “sakupljačka akcija” pod nazivom PIŠIMO ZAJEDNO 150 godina staru ISTORIJU! Poziv na akciju glasi: PRETRAŽITE podrume i tavane, pogledajte u ostavama i ormanima, PROVERITE da li imate stare bankarske oglase, plakate, letke, PRONAĐITE štedne knjižice ili kasice prasice, novčanike ili priveske Novosadske štedionice iz pretprošlog, ili Novosadske banke iz prošlog veka – DA IH OTRGNEMO OD ZABORAVA!
Biće napravljena baza podataka o artefaktima iz komunikacije sa populacijom za poslednjih 150 godina i potom pripremljena izložba najinteresantnijih rešenja.
To je prva u nizu sličnih akcija koje planiramo u sledećoj godini.
Do kraja ove godine očekuje nas još jedan, veoma lep i za mene i Institut veoma važan događaj. O njemu – sledeći put.
