Piše: Dušan Drakalski, regionalni kreativni direktor agencije New Moment New Ideas Company
Ekrem mi je postavio nekoliko pitanja i zamolio me da napišem tekst za Media Marketing, prezentiram svoje stavove o tome šta se sve događalo u prošloj 2013. i kakva je moja vizija 2014..
Ovaj ću tekst morati početi drugačije. Pokušat ću da vam ispričam moju priču, pa ako vam se nešto od toga dopadne, bit će mi izuzetno drago.
Advertising-Marketing-Balkan-Svet
Ne znam da li sam baš ja kompetentan da odgovaram na pitanja o advertisingu i marketingu, ali verovatno jesam, uzimajući u obziru da sam odrastao u ovom biznisu. Nisam ga planirao, želeo, niti pravilno učio, već sam bukvalno u njemu odrastao. Nijedna škola koju sam završio nije bila vezana konkretno za advertising, ali dvadeset godina učenja u prakisi je isto tako škola. Ipak, ovaj tekst nije ni recept o advertisingu niti neka pesimistična vizija sveta, a pogotovo ne Balkana, gde se svi žale da su mali i da je posao težak, da klijenti nemaju para. Uostalom i sami to slušate od stručnjaka na svakom koraku.
Nemam pojma kako sam završio u ovom biznisu. Hteo sam da budem reditelj. Još uvek režiram i sanjam o tome. Sanjam o nekom dugometražnom filmu koji bi me odveo na onu moju planetu gde se posao radi drugačije. Pišem scenarije za dugometražne filmove, imam ih već nekoliko, ali nikako da se to desi. Svi koji su u filmskom biznisu zovu me reklamdžijom, onim koji radi reklame i nema pojma o filmu. Već godinama moje reklame sve više i više počinju ličiti na filmske etide gde se očito vidi da ja ne krijem moju ljubav prema filmu. Volim i advertising, kako godine prolaze sve više razumevam njegovu moć i odgovornost.
Zašto vam sve ovo pričam? Zato što hoću da vam tačno objasnim moju poziciju u advertisingu. Naime, ja ne učim advertising iz knjiga. Ne istražujem potencijal reklama na internetu. Ja imam svoju lokaciju i od tamo obavljam posao u ovom biznisu. Drugim rečima, vidim ovaj biznis drugačije, tražim komunikaciju na neki drugi način. Ne mislim da sad svi trebamo postati doktori ili arhitekte, ali nije loše da, s vremena na vreme, izađemo iz naše zone udobnosti i pogledamo naš posao drugim očima, ne upoređujući ga s konkurencijom koja u svetu postaje sve žešća.
2013.
Normalno, možda bi bilo pametnije da ovde samo nabrojim najbolje oglase iz 2013., umesto da vam objašnjavam kako razmišljam, ali u tome i jeste problem.
Iskreno, ne mislim da bi trebalo nabrajati kreativne poslove u advertisingu. Zašto? Zato što su to već gotove stvari. Verujem da ih svi znate i da od tamo ne možemo ništa novo izvući.
Možda je zanimljivije da govorimo o tome da je Wieden & Kennedy skoro sav svoj posao našao u muzejima savremene umetnosti, ili o tome da su mnogi oglasi u svetu već napravljeni u nekoj drugoj sferi koja nije uvek umetnost, već nekad može biti i nauka.
Ljudi danas u advertising uključuju i druge profesije kako bi došli do originalne komunikacije.
Jedna agencija je prošle godine u Kanu pravila pomarandže u obliku pakovanja, treba puno znanja da bi se tako nešto napravilo. Menjala se krv da bi se zbližili Palestinci i Izraelci, sve više ima različitih načina da se poruka prenese.
Ljudi skaču s Marsa da bi bili interesantni ali to ne znači da moramo svi da skočimo jer tada skok više ne bi bio interesantan, možda bi čak postao jeftin i nezanimljiv.
Negde na internetu sam našao ovu poruku : Kada bi svako od nas postao ono što je želeo dok je bio dete, onda bi Mesec bio pun nezaposlenih ljudi.
Možemo ipak pomenuti velike projekte iz prošle godine poput kansokg Dumb ways to die, Dove, Immortal fans i još neke koje ste verovatno svi već videli i čuli o njima te znate o čemu se radi.
Između ostalog
2013. je bila godina naše agencije. Osvojili smo sve što se moglo, a ja još uvek duboko verujem da smo i ranije imali super projekte, možda čak i bolje od ovih koji su obeležili 2013. Ali nisam u pravu što verujem da je to tako. Jednostavno, to je sentimentalna i pogrešna procena, to je kao pušenje, znaš da ti škodi, a ti i dalje pušiš.
Verovatno verujem da smo i ranije pravili dobre, možda i bolje projekte, iz sentimentalnih razloga. Uvek kad pogledam te naše arhivske fajlove sam sebi opraštam neke greške, tražeći razlog u tome da, recimo, nismo imali dovoljno vremena i para. Možda ti projekti i nisu tako dobri, ali ja jednostavno nisam toliko velik da sam sebi priznam da nisu. Uvek se nađe neki razlog – eh, znaš li kada je ovo rađeno? Znaš li koliko smo para imali? Znaš li da je budžet bio samo za kikiriki?
Šta je to kad misliš da projekti nisu dobri?
Kad prestaneš verovati da si dobar, onda verovatno imaš nekakve šanse da to i postaneš, jer si kritičan prema poslu kojeg radiš i mnogo više možeš unaprediti isti taj posao s dozom samokritike, nego kada misliš da si nešto genijalno napravio. To je onda kraj. Tu cementiraš svoje mišljenje i postaješ spomenik jednog vremena. Time otvaraš put onima koji nisu poput tebe, koji još uvek imaju šta da kažu i još uvek traže originalniji način kako da se to napravi. To su ljudi kojima ne smeta nedostatak komocije, imati mali budžet, ne smeta im svetska kriza i sve ostalo.
2014. – Balkan
Advertising za mene postaje drugi vid primenjenje umetnosti, on se zapravo razbija od 30 sekundonog klipa u multisferu nauke i umetnosti, koristi biologiju, hemiju, internet. Advertising već odavno nije stereotip bilborda i TV kampanje. Lifleti, sve što podrazumeva ATL i BTL je već odavno otišlo u drugi pravac. Naša se profesija menja svakog dana.
Ovako bi verovatno neki stručnjak počeo tekst o budućnosti, i verovatno bi bio u pravu. Ali mi smo ipak daleko od toga.
Mi ćemo iu 2014. biti na Balkanu. Nećemo se preseliti nigde drugo. Ostajemo ovde i dalje zajedno sa svojim problemima. Ovde ljudi pričaju svako svoj “drugačiji jezik”, svako ima svoju kulturu, postoje i oni koji, i pored geografskog položaja, tvrde da tu ne pripadaju. Imao sam predavanje ove godine na Eurobestu. Na moje pitanje: “Ko je ovde sa Balkana?”, pola mojih kolega, koji geografski žive na Balkanu, rekoše da mu ne pripadaju. Balkan je verovatno s godinama toliko ukaljao svoj ugled da niko, čak ni ljudi koji ovde žive, ne vole reći da su deo Balkana. Meni se čini da u tome leži potencijal. Da ubedimo prvo sami sebe da je ovde dobro, da se život ovde može menjati ka boljem. Da je potencijal baš u toj balkanskoj rupi i da, ako probamo iskreno rešiti svoje probleme, to može promeniti Balkan, i naš biznis na ovim prostorima.
Čaša je uvek puna, pola vazduh, pola voda.
2014. Ad world
Što se sveta tiče, ove ćemo godine verovatno videti nekoliko lavova u Kanu u kojima Jean Claude Van Damme radi svoju špagu reklamirajući Volvo i, možda, Jack Jonesa, Christopher Walkena kako pletu džempere. Ipak, s obzirom da smo mi daleko od Jean Claudea i od bilo kakvog sličnog budžeta, ostaju nam samo ideje.
Iskreno se nadam da će neko iz ovog regiona opet pokazati da imamo potencijala i da možemo misliti i stvarati, čak i bez para, onako – iz inata.
