Piše: Katarina Pribićević
Wellness je strana reč koju ne razumemo najbolje, a adekvatan prevod ne postoji. O tome svedoči podatak da samo 7% naših ispitanika (obuhvaćenih studijom) definiše ovaj pojam kao balans tela i duha, što je najbliže prevodu Svetske zdravstvene organizacije. U svom punom značenju, pojam wellness integriše različite aspekte i njihov značaj: socijalni, emocionalni, finansijski, fizički, duhovni i mentalni.
Čini se da nikada nije bio bolji momenat za stavljanje wellness-a pojedinca, pa i društva u fokus interesovanja. Kriza je uticala na mnoge aspekte života i čini se da ta nerazdvojivost duha i tela, zdravlja i sreće (koju wellness u svom značenju implicira), posebnu težinu dobija u kontekstu težih životnih okolnosti i u društvima koja su krizom teže pogođena.
Vođeni idejom da bolje razumemo sadašnji trenutak i pomognemo svojim klijentima i njihovim brendovima da na što relevantniji (čak i autentičniji) način kreiraju vezu sa svojim potrošačima, McCann Truth Central Beograd sproveo je istraživanje Istina o wellness-u (odnosno Studija o stepenu psihofizičkog blagostanja u Srbiji). Istraživački princip MCann Truth Central-a jeste lokalizovanje najinspirativnijih i najrelevantnijih studija globalnog McCann Truth Central-a. U praksi, to je primena metodologije i istraživačkih instrumenata globalne studije na reprezentativnom uzorku ispitanika u Srbiji. Ova metodološka preciznost omogućava nam direktno poređenje rezultata sa našeg tržišta i rezultata sa bilo kog tržišta u svetu gde je studija sprovedena.
Istraživanje se sastoji iz kvantitativne i kvalitativne faze. Kvantitativnu fazu sproveli smo u saradnji sa jednom od naših renomiranih istraživačkih agencija na reprezentativnom uzorku od 500 ispitanika, dok je kvalitativna faza podrazumevala dubinske intervjue sa ispitanicima različitog socio-ekonomskog statusa, pola i godina, kao i sa ekspertima iz različitih oblasti relevantnih za temu (nutricionizam, psihosomatika, finansije, fizička aktivnost, tehnologija).
Bilo je potrebno utvrditi stepen razumevanja pojma wellness, odnosno udaljenost od onoga što je njegova formalna definicija.
Jedan od ključnih uvida studije odnosi se na pomeranje u shvatanju i tretiranju ovog pojma. Nekada snažno vezan za pojam fizičkog zdravlja, gde je lekar bio centralni oslonac, danas je u centru individua sa mnoštvom onih koji mogu biti oslonac: od porodice i prijatelja, preko interneta, brendova, farmaceuta, tehnologije, a lekar je samo jedan od njih.
Ovaj nalaz nedvosmisleno ukazuje na otvaranje novih teritorija i mogućnosti za unapređenje opšteg psihofizičkog blagostanja pojedinca, ali čini se i društva kao celine.
Uprkos podatku da čak 55% ispitanika sebe lično smatra odgovornim za promenu wellness-a, ipak se više od polovine ispitanika u Srbiji, ali i globalno, slaže sa tvrdnjama da ’Zdravlje zavisi od toga sa kim si i gde si’ i da je ’wellness problem zajednice/društva, a ne samo individualni problem/cilj’. Dakle, sami moramo i možemo mnogo, ali uz podršku možemo mnogo više.
U tom smislu treba govoriti i o ulozi i značaju brendova u postizanju odnosno unapređenju wellness-a pojedinca. Svojim vrednostima i inicijativama, brendovi su danas relevantan, a često i aktivan deo mikro sveta svakog pojedinca, pa im je ostavljeno i puno mogućnosti da istraže nova partnerstva i platforme.
Ipak, kako i sama složenost pojma wellness implicira, odnos pojedinca i njegova očekivanja od brendova u datom kontekstu postaju složenija. Tako kod potrošača u teoriji postoji jasna podela na wellness i ne wellness brendove, gde su sa jedne strane brendovi/proizvodi koji direktno i na očigledan način pomažu opšte (fizičko) poboljšanje, dok u grupu ne wellness brendova svrstavaju sve što im otežava ili narušava fizičko, ali i mentalno zdravlje. Ipak, složenost ljudske duše, ali i koncepta wellness-a uvodi dozu kontroverze u naše nalaze. Tako određene kategorije proizvoda/usluga i brendovi koji se ocenjuju kao štetni po naš wellness, vrlo često predstavljaju upravo izvor wellness-a ukoliko je njihova konzumacija/korišćenje umereno. Onda kada se pretera, postaju neprijatelji, ali kako i sami ispitanici kažu, nije problem u tim proizvodima i brendovima, nego u snazi volje pojedinca da se nađe pravi balans.
Stiče se utisak da je pojedincu danas potrebna podrška i inspiracija kako bi učinio više za sebe i sopstveni wellness. A za brendove nikada nije bio povoljniji momenat za otvaranje dijaloga na ovu temu (na jasan i korisnicima razumljiv način, u kome postaju ne samo oslonac, već i prijatelj wellness-a).
