Piše: Zoran Avramović
Fotografija: Zatvaranje Olimpijskih igara u Londonu 2012, dizajn Es Devlin
Veliki skup.
Veliki sportski događaj.
Glavni događaj.
Oni su najbolji.
Oni su najbolji.
Oni su šampioni.
To su dve strofe pesme čija je melodija ušla u uši i dušu cele planete. Pre 30 godina engleski kompozitor Toni Briten adaptirao je kompoziciju Džordža Hendla ‘Sveštenik Zadok‘ iz 18. veka, napravio aranžman i napisao novi tekst. Tako je nastala himna Lige šampiona. Tako se rodio evergrin.
I dok mnogi trepere zajedno sa „mušemom“, koja ih svojim talasima kao na kakvim spirirtualnim seansama uvodi u još jedan dvočasovni miks fudbalske virtuoznosti, sportske veštine i taktičke nedokučivosti, Naser el Kelaifi sve to smatra, tako ispada, nezavršenom simfonijom.
Predsednik Pari sen Žermena ne može da se pomiri sa činjenicom da završni meč najkvalitetnijeg klupskog takmičenja fudbalskih klubova na svetu – nije i najveći. U iščekivanju velikog finala (28.maj , stadion Francuska u Sen Deniju), iako njegovi „sveci“ neće biti učesnici, katarski milijarder i lovac na blago do koga najbogatiji fudbalski klubovi sa kontinenta moraju da pronađu put, prstom upire na Superboul. Finale Lige šampiona prati oko 700 miliona gledalaca, a Superboul tek nešto više od 100 miliona, a po njemu, NFL događaj je veći, značajniji i spektakularniji. „To nikako ne razumem, moramo to promeniti, pogotovo kroz nove komercijalne mogućnosti. Cela američka javnost od Superbola napravi pravi spektakl“.
I zato je u fudbalsku orbitu sa lansirne rampe optočene zlatom uleteo predlog da finale Lige šampiona bude pravi šou.
A kako to rade Amerikanci? Vratimo film od februara. Na stadionu u Los Anđelesu na terenu su bili Los Anđeles Remsi i Sinsinati Bengalsi, na pozornici u poluvremenu šest najvećih hip-hop imena Dr Dre, Meri Džej Blajdž, Snupi Dog, Eminem, Fifti Sent i Kendrik Lamar. I bi 12 spektakularnih minuta. Na tribinama stadiona SoFi u Ingvludu bili su tog februarskog dana Džastin Biber, Lebron Džejms, Kendal Džener, Dženifer Lopez i Ben Aflek, Vanesa Brajant, Šarliz Teron, Met Dejmon, Kanje Vest, Bijonse, Džej Zi i brojna druga poznata imena. Na video-bimovima i brojnim televizijskim i digitalnim platformama vrtele su se reklame. Njihova cena opet je parala nebo: sedam miliona dolara za 30 sekundi. A organizatori su objavili sedam dana pre finala da je svih 70 termina prodato. Računica je jasna, samo po ovom osnovu zarađeno je pola milijarde dolara. NFL je odlična franšiza čim vlada takav interes oglašivača za njene proizovde, odnosno utakmice.
Kompanije očito znaju da je biti viđen na Superboulu jako dobra investicija. Događaj je to koji se ne završava kad pobednik podigne trofej i otvori vrata istorije. O Superbolu se piše i priča danima i nedeljema. Superboul je kod mnogih zaokružen kao termin za početak kampanje. Tako je Ševrolet ovog puta u Kaliforniju „doveo“ glumce iz Porodice Soprano Džejmi-Lin Sigler i Roberta Ajlera sa ciljem da Tomijeva deca repriziraju svoje uloge u reklami za njihov prvi električni automobil. Vest o njihovom ponovnom okupljanju bila je vest za sebe, koja je brzo prostrujala kroz sve Zemljine paralele, ostavljajući kod čitalaca/konzumenata ciljanu marketinšku poruku. Superboul – isplati se!
Ono što bi realizatori ideje o finalu UEFA Lige šampiona, kao velikom celovečernjem šou programu posebno trebalo da imaju u glavi nad projektom, jeste činjenica da je Superboul porodična zabava. Prema američkim istraživačima iz oblasti marketinga i komunikacija, ukućani se tada okupe na jednom mestu pa neko komentariše drajv Kupera Kapa od 70 jardi, neko odeću Bladžove, neko glas Eminema, neko princa Harija, a opet neko Arnolda Švarcenegera kao Zevsa i Salmu Hajek kao Heru u reklami za BMW.
Bilo je žestoko u borbi za Lombardijev trofej u Los Anđelesu. Vatromet duha u digitalno doba. Bleštavi automobili, svirka uživo, akro-plesači, te inspirativna i funkcionalna scenografija. A ko je to osmislio? Britanska dizajnerka Es Devlin, dobitnica nagrade Lorens Olivije za najbolju scenografiju, autorka inovativnih vizuelnih efekata za razne žanrove: od pozorišta, televizijskih studija, muzičkih koncerata, opere i modnih revija. Radila je za Kanje Vesta, Lejdi Gagu ili Adel, instalirala Crvenog lava koji riče poeziju na Trafalgar skveru, ali i osmislila svečanost zatvaranja Olimpijskih igara u Londonu 2012. Gospođa Devlin je „igrač“ koji nedostaje finalu UEFA Lige šampiona!
