Možda je došlo vrijeme da ulaskom u 2026. razumijemo da kreativa ne znači rizik, nego da je to dobro promišljena odluka iza koje stoji još hrabrija ideja. Ideja koja se ne rađa u žurbi, već u onim rijetkim momentima kada svjesno “pustimo kočnice” i pristupimo projektu kao da je prazno platno koje čeka prve poteze. Upravo tu se vraća onaj osjećaj u kojem će cijeli tim da se ponovo zaigra kao dijete.
Sredina je često najudobnije mjesto na našim malim regionalnim tržištima – što je zasnovano na tome da godinama preovladava nepisano pravilo “ne ističi se previše”. No, upravo to je ono što će privući pažnju u prezasićenom medijskom prostoru. Postalo je potpuno jasno da se ponašanje potrošača mijenja, a brendovima je jedan od glavnih zadataka u 2025. bio dokazati stabilnost i kontinuitet.
Hrabrost se ističe kao jedan od činova koji će gurati našu industriju naprijed – počevši od svakodnevnih momenata u kojima ćemo se usuditi i reći da nešto trebamo ponoviti, bez pristajanja na prosječnost. McCann Ljubljana, članica AMA Grupe, iza sebe ima godinu u kojoj je fokus stavljen na svjesne i dugoročne izbore, a ne na brza rješenja. U razgovoru sa Ninom Zadnikar – Managing Director, Anžeom Jerebom – Creative Director i Leom Hrovat – Project Manager dotakli smo se granica kreativnog rizika, autentičnosti, psiholoških pomaka publike i posla koji postaje iskustvo sa smislom.
Nina Zadnikar, Managing Director
1. Ako biste morali sažeti 2025. u jednu stratešku odluku koju biste ponovo donijeli, i jednu koju biste danas potpuno drugačije povukli – koja bi to dva “plot twista” bila?
Strateška odluka koju bih bez razmišljanja ponovo donela je ulaganje u ljude i dugoročna partnerstva, čak i kada kratkoročno gledano cifre ne bi opravdavale takve odluke. Na malom tržištu, ljudi su najvredniji kapital. Njihovo poverenje, energija i međusobna povezanost stvaraju stabilnost koja se ne vidi odmah, ali se višestruko vraća.
S druge strane, danas bih jasnije i odlučnije postavila granicu prema projektima koji traže isključivo brzinu i produkciju, bez stvarne dodane vrednosti.
2. Šta je ove godine vašu agenciju najviše natjeralo da odraste, a šta da se ponovo zaigra kao dijete?
Odrastali smo kroz kompleksnost koja je podrazumevala veće integracije, zahtevnije klijente i projekte koji su tražili jasnu strukturu, odgovornost i doslednost u svakom koraku. Naučili smo da rast ne znači samo više posla, već i bolju organizaciju, jasnije procese i međusobno poverenje. A ono što nas je ponovo nateralo da se igramo kao deca bile su ideje. Trenuci kada smo zaboravili budžete, rokove i ograničenja i jednostavno se pitali: “A šta ako?” Upravo tu se rađa energija i strast koja nas podseća zašto smo u ovom poslu.
3. Da je Adriatic industrija kompanija na berzi, koji biste joj rating dali ulaskom u 2026. I zašto bi investitori trebali (ili ne) zadržati dionice?
Dala bih joj stabilan “buy” sa dugoročnim potencijalom rasta.
Iako industrija ne obećava brze ni spektakularne profite, poseduje ono što je danas retko i vredno: otpornost, sposobnost prilagođavanja i izrazito talentovane ljude koji znaju da kreiraju veliku vrednost uz racionalno upravljanje resursima.
Investitori bi trebalo da zadrže deonice, jer ovaj region konstantno dokazuje da kreativnost ne zavisi od veličine tržišta, već od mentaliteta. A taj mentalitet je snalažljiv, empatičan i stalno u potrazi za dobrim idejama.
Anže Jereb, Creative Director
4. Koja vas je ideja u 2025. natjerala da ustanete od stola i kažete “Okej, ovo je razlog što još uvijek radim ovaj posao”?
Bez dileme „Neustavljivi na Planici“.
To je projekat u kojem nismo bili samo autori ideje, već deo čitavog procesa: od koncepta do realizacije. Zajedno sa timom bili smo prisutni na terenu, rame uz rame sa osobama sa invaliditetom koje su kao volonteri učestvovale na takmičenju Svetskog kupa u skijaškim skokovima na Planici.
Za nas kreativce, najčistija emocija je trenutak kada vidiš da ljudi projekat zaista prihvate. U ovom slučaju, svi uključeni su bili nasmejani, motivisani i ponosni. To je onaj redak momenat kada oglašavanje prestaje da bude posao i postaje iskustvo koje ima smisao.
5. Šta je ove godine bio vaš najveći kreativni rizik, i da li se isplatio na način koji ste očekivali… ili na način koji niste mogli predvidjeti?
Posle više od 25 godina u ovom poslu, prilično mi je jasno da je moja uloga kreativnog direktora upravo suprotna od romantizovane ideje „stalnog rizika“. Moj posao je da agencija kao sistem manje rizikuje i bolje planira, da klijenti rizikuju samo onda kada je to u skladu sa njihovim poslovnim ciljevima i da tim ima osećaj sigurnosti da će sve biti u redu.
Zato ne volim da mešam pojam rizika sa pojmom kreativnosti. Kreativnost nije neodgovorno skakanje u nepoznato, već promišljeno donošenje odluka. Najbolji rezultati dolaze onda kada su ideje hrabre, ali temelji stabilni.
6. Koju kreativnu slabost industrija u regionu uporno prikriva, i šta biste vi uradili kada bi vas neko imenovao da je “razotkrijete” tokom 2026?
Region je podeljen na mnogo malih tržišta i upravo tu vidim ključni problem: gotovo niko ne želi da se istakne. Ne samo da se ne želi rizikovati, nego se ne želi ni jasno razlikovati. Sredina je svima „dovoljno dobra“, pa zato i imamo relativno malo zaista upečatljivih kreativnih kampanja.
U vremenu preplavljenom sadržajem, ako ne odskačeš jednostavno te ne primete. A ta legitimacija prosečnosti, tog neiskakanja, postala je tiha dominanta šireg poslovnog okruženja.
Nemam čarobni štapić. Ono što mogu, a što stalno i radim, jeste da argumentima, strpljenjem i razgovorom polako ubeđujem partnere u celom procesu da je diferencijacija nužna, a ne luksuz.
Lea Hrovat, Project Manager
7. Koju ste uobičajenu pretpostavku o potrošačima morali “razbijati čekićem” 2025. jer više nije bila tačna?
Da potrošači žele da im brendovi stalno nude nešto novo.
Dugi niz godina verovali smo da komunikacija mora uvek biti sveža, iznenađujuća, drugačija. No 2025. godine pokazalo se da su potrošači umorni od stalnih noviteta. Više ne traže „sledeću veliku stvar“, nego nešto što prepoznaju, čemu mogu verovati i sa čime se mogu poistovetiti. Jedinstvenost danas više ne znači biti glasniji ili ekstravagantniji, nego biti dosledan i veran sebi. Autentičnost se pokazuje u kontinuitetu, u tome da brend ne menja svoju priču svaki put kada se pojavi novi trend, već je produbljuje.
8.Ako biste morali predvidjeti jedan psihološki pomak publike u 2026. koji će najviše promijeniti komunikaciju, koji je to pomak, i zašto je nevidljiv dok se već ne desi?
Pomak prema „mentalnoj štednji energije“.
Ljudi više neće procenjivati sadržaje prema tome jesu li zanimljivi, nego prema tome koliko im energije oduzimaju. To nije svesna odluka, već vrlo praktična reakcija na preopterećenost.
Nevidljiv je zato što se ne očituje kao otpor ili kritika. Ljudi se jednostavno više neće uključivati. Neće komentarisati, neće deliti, neće objašnjavati zašto im se nešto ne sviđa.
Pobeđivaće brendovi koji će znati da komuniciraju jasno, smireno i bez nepotrebne napetosti, čak i kada govore o složenim temama.
9. Koja je najneočekivanija rečenica koju ste ove godine čuli od klijenta, i kako je promijenila vaš brief, kampanju ili odnos?
„Ovo je jako dobra kampanja, samo nije za nas.“
Ta me rečenica, kao nekoga ko je pre bavio ritejl projektima, iznenadila više od odbijanja. U mom pređašnjem okruženju „dobro“ je gotovo uvek značilo „upotrebljivo“.
U agenciji sam, međutim, naučila da kvalitet sam po sebi nije dovoljan, presudno je usklađivanje s identitetom klijenta.
10. Da vam neko ponudi da 2026. započnete jednim jedinim “činom hrabrosti”, profesionalnim, kreativnim ili ljudskim, koji bi vas potpuno izbacio iz komfora i gurnuo industriju korak naprijed… koji biste čin izabrali i zašto baš taj?
Nina Zadnikar
Izabrala bih hrabrost. Hrabrost da usporimo i damo sebi prostor za razmišljanje, umesto da sve svodimo na brzinu i rutinu. Hrabrost da u svakodnevnim odlukama biramo smisao i da negujemo ideje koje nose istinu, a ne samo ono što je „u trendu“. Verujem da upravo takva tiha, ljudska hrabrost pokreće industriju i omogućava stvaranje dugoročne vrednosti.
Anže Jereb
Iskreno, sam život me već dovoljno često izbacuje iz zone komfora, tako da ne verujem da bi me jedan projekat ili odluka mogli „potresti“ na spektakularan način. A industriju, dugoročno gledano, ionako ne pomeraju veliki gestovi ili deklarativna hrabrost, već dobri, relevantni kreativni projekti. Oni koji ostanu zapamćeni, koji imaju smisao i koji govore više od samog brenda. Ako postoji jedan čin hrabrosti, onda je to uporno insistiranje na kvalitetu, čak i kada je lakše pristati na prosečnost.
Lea Hrovat
Hrabrost bi bila u tome da u projektima svesno stvorim prostor za trenutke u kojima se usudimo da kažemo: ovo još nije dovoljno jasno, ovo još nije pravo rešenje, ovde moramo još malo da razmislimo. I onda kada to znači više truda, više pitanja i manje prividne uspešnosti. Industrija je vrlo dobra u tome da stvari sprovede brzo i korektno. Manje je dobra u tome da sebi dopusti da zastane i proveri radimo da li zapravo radimo prave stvari ili samo radimo onako kako se od nas očekuje.
Verujem da industriju ne guraju napred glasni pomaci, nego ljudi koji preuzimaju odgovornost da brane kvalitet razmišljanja, a ne samo kvalitet konačnog proizvoda.
