Odustao sam od ideje da postanem poznat i popularan pevač. Valjda baš zato što time više nisam opterećen sada zapevam kad god mi se ukaže i najmanja prilika

This article is also available in: English

Sanjar: Branimir Brkljač, Terra Panonica, Mokrin (Vojvodina)

Najdraži san iz djetinjestva?

U detinjstvu je najčešća tema snova “Kad porastem biću…”. Moj takav san je bio da ću biti advokat koji će se boriti za pravdu i svojim vatrenim govorima u sudnicama raskrinkavati nameštene optužnice protiv nevinih.

O čemu sam sanjao kada sam ulazio u svijet marketinga?

O ulasku u svet marketinga nisam sanjao, u svet marketinga sam jednostavno uvučen, slobodno mogu reći, mimo svoje volje. Nekoliko vrlo konkretnih ljudi je odgovorno za to i na tome ću im uvek biti zahvalan. Tek kada sam ušao u taj svet počeo sam da sanjam i to baš na veliko. A šta sam drugo i mogao kada je prva epizoda tog filma u kome sam zaigrao imala naslov Izgleda šašavo ali deluje. Od onda sam u tom svetu nastupao u raznim ulogama u pričama sa različitim zapletima, ali naslov svake te nove epizode je ostajao isti.

Koji me je san doveo do ovoga gdje sam danas?

San može da vas pokrene, ali vas nikuda ne može odvesti. Do ovoga gde sam danas me je doveo rad i posvećenost ideji da je uspeh moguć i kada radiš u marginalnoj industriji na marginalnom tržištu praćen podsmehom i prezirom. Istini za volju za takav pristup je od velike pomoći bila i činjenica da druge opcije tada nisam video. Tada ti svaka greška postaje nagrada, a svaki poraz nova lekcija. Ideja koju ne prati strpljiv i uporan rad je iluzija. Ali isto tako ako san nije pokretačka snaga i motivacija za ono što radimo onda je taj i takav rad noćna mora. Zato je važno praviti razliku izmedju sna i sanjarenja.

Da li je Kuća na ravnom bregu u Mokrinu prvo bila san?

Naravno! Da nije bilo tako ne bi jedna seoska kuća, u jednom od umirućih banatskih sela, mogla da postane Mokrin House. Priča o toj kući u Mokrinu je neponovljivo iskustvo. To je bilo i još uvek jeste putovanje na kome se smenjuju san i java, a da pri tome nisi siguran šta je šta i u čemu si se u nekom trenutku obreo. Da li ti se pričinjava ili je stvarno da u umirućem i zapuštenom banatskom selu stojiš i pričaš sa ljudima iz Brajtona, Berlina i Bihaća, a pored tebe Katalonka sedi za kompom i uči Kineze engleski putem skajpa, dok lik iz Sidneja upravlja dronom i snima nešto za svoj YouTube kanal. Istovremeno ispred zgrade u kojoj ti tako stojiš i pričaš, tim iz jedne međunarodne kompanije ima svoju tim bilding radionicu. Malo kasnije ćeš zajedno sa svima njima uz mokrinski sir i dunju rakiju slušati IT-evca iz LA-a koji presretan i sa olakšanjem govori o uspešnom ICO-u koji je pokrenuo za novu kriptovalutu. U tom trenkutku komšija počinje večernju mužu krava i čišćenje štale uz Cecinu Moj Beograde. Uveče u kuću dolaze i Mokrinčani koji će, zajedno sa trenutnim ukućanima u dvorištu, na velikom platnu da gledaju film, ili će svi zajedno da vežbaju valcer, zavisi šta je to veče u planu. San ili java? Šta god da je – samo neka traje.

O čemu sanjam danas?

E to ne mogu da vam otkrivam, jer tada to više ne bi bili samo snovi. Izrečeni, oni postaju pomalo i obaveza. A dobro je da neke stvari budu samo odsanjane.

Sanjam li više tokom dana, ili tokom noći?

Više volim da sanjam po danu, jer mi se čini da te snove mogu lakše da ostvarim i da mogu odmah da počnem da ih živim. Ili možda samo sanjam da je to baš tako.

Snovi od kojih sam odustao?

Odustao sam od ideje da postanem poznat i popularan pevač. Valjda baš zato što time više nisam opterećen sada zapevam kad god mi se ukaže i najmanja prilika.